Када мали бизнис постаје велики

„Јефтинији смо од колега са Запада. Кинези и Пакистанци раде за још мање пара од нас, али нису довољно поуздани”, објашњава млади српски програмер Марко Милошевић зашто је у последње време толико домаћих малих ИТ фирми и слободних програмера успело на светском тржишту.

Процват невеликих ИТ компанија, које почињу бизнис са неколико запослених, нешто мало новца и много знања (такозвани стартап) да би после неколико година вределе и 50 милиона долара, коначно је видљив и у широј јавности. Програмери праве један од највећих извозних адута Србије – софтвер, на пример апликације за превод говора у текст, управљање пројектима или дизајном информативних сајтова. Тражени су и слободни програмери.

– Страни послодавци проналазе фриленсере на сајтовима и зато 80 или чак 90 одсто српских програмера ради за иностранство – примећује Милошевић.

Мали српски ИТ бизнис не само да упошљава висококвалификоване кадрове, већ често после само годину дана рада уме да привуче и два милиона долара инвестиција. Драгана Петковић, уредница сајта startit.rs за помоћ малим ИТ привредницима каже да домаће младе компаније имају приступ бројним иностраним инвестиционим фондовима и инкубаторима.

– Они не постављају питање одакле сте докле год је то што правите вредно улагања – каже Петковићева.

И „стартап” који је основао Владимир Преловац сасвим је окренут светском тржишту. Његова компанија „Преловац медија” запошљава око четрдесет људи, а њен најважнији производ је сервис „Manage WP” за управљање WordPress сајтовима. Преловац је основао фирму сам, уложивши новац који је раније зарадио као консултант у овој области.

– Наша компанија је сто одсто оријентисана ка извозу, одакле нам и долазе сви приходи. Сарадњу са иностранством обављамо директно или преко представништва наше компаније у САД – каже Преловац.

Његов сервис користи око 40.000 људи широм света укључујући запослене и студенте америчких универзитета.

Један од најуспешнијих домаћих „стартапова” је „Нордеус”, основан 2009. године сопственим средствима оснивача без зајмова страних банака. У овој фирми истичу да су за оснивање „стартапа” у ИТ-ју пресудни знање и страст да производ успе, а не новац. „Нордеус”се од трочланог тима проширио на више од 80 запослених. Компанија је највећи и најпознатији творац друштвених игара из региона и један од највећих креатора видео игара у Европи. Њихов главни пројекат је спортска видео игра односно фудбалски менаџер „Топ Елевен” коју тренутно игра више од 9.000.000 људи.

– „Нордеус” има развијену сарадњу са великим бројем компанија из иностранства. Популарни фудбалски клубови Реал Мадрид, Ливерпул, Милан, Арсенал и други, партнери су компаније у игри „Топ Елевен” – каже Милан Ђукић, пи-ар „Нордеуса”.

– Произвођачи „Епл” и „Самсунг” такође су део групе партнера, као и „Гугл” и „Фејсбук”. „Фејсбук” сматра „Нордеус” једним од пет најважнијих глобалних партнера. Много пре него што нове опције „Фејсбука” буду лансиране у јавности, наши инжењерски тимови имају прилике да их испробају и тестирају, прилагоде нашим потребама али и укажу „Фејсбуку” на конкретне проблеме и понуде нове идеје – додаје Ђукић.

Поједине домаће мале компаније које су почеле са неколико стотина или хиљада евра продате су великим страним фирмама. Београдски „Њузкурв” продат је италијанском „Неодата груп”. У „Нордеусу”, међутим, кажу да не размишљају о продаји компаније.

Јелена Стевановић