И студенти у превари

Корупција је најчешће присутна у великим системима и делатностима за које се издвајају највећа буџетска средстава. У образовању као нискобуџетској делатности не треба очекивати значајнију корупцију, али се може очекивати да индекс перцепције корупције буде већи него, на пример, у авионском саобраћају. Корупција у великим системима, попут оне у РБ „Колубара” или „Путевима Србије”, несразмерно је већа него у афери „Индекс” на Правном факултету у Крагујевцу. Иако се у оба случаја ради о злоупотреби јавних овлашћења за прибављање личне користи – што и јесте дефиниција корупције – оне нису самерљиве. Уместо да упоређују корупционашке афере, истраживачи корупције радије прибегавају методологији којом се израчунавају индекси перцепције корупције. Дакле, корупцију не треба бркати са индексима њене перцепције.

Друго, корупцију не би требало третирати као дисфункцију сведену на користољубиву људску акцију, попут крађе. Корупција није исто што и крађа, нити су корупционаши исто што и лопови. Обична крађа је користољубива акција у којој лопов непосредно отуђује богатство власника и тиме прибавља личну корист, а корупција је користољубиви чин у коме особа која је носилац јавних овлашћења њиховом злоупотребом такође прибавља личну корист. Иза лопова стоји само његова сенка, а корупционаш делује у сенци власти.

Без асистенције корумпираних титулара режима нема корупције. Наставнике из афере „Индекс”, који су носиоци јавних овлашћења, нико не би могао да наговори да се баве корупцијом да се претходно нису осећали заштићени инструментима власти или бар њеним корумпираним представницима. Без присуства фактора власти или некога из њене номенклатуре корумпирани професори би били обичне сецикесе и лопови који поткрадају породичне буџете својих студената. Они себи никада не би дозволили да падну тако ниско. Њихов је циљ да, делујући у сенци власти и са висине, истовремено сачувају јавна овлашћења и, уз све то, прибаве већу личну материјалну корист.

Треће, ако би корупцију третирали само као користољубиву активност, и решавали је од случаја до случаја, не бисмо могли одговорити на питање зашто корупције има у неком времену и на неком месту, или у некој култури, више него у другим. Истакли смо да су аналитичари корупције уместо концепта „случаја”, популарно названог „афера”, понудили концепт „перцепције”. Транспаренси интернешенел је научна институција која израђује методолошки најпоузданије индексе перцепције политичке и административне корупције. Из њених резултата се види да је Србија међу земљама које су највише корумпиране. Међу најмање корумпираним су земље развијене демократије. То не значи да у њима нема афера корупције. У њима се прибављена лична корист понекад мери у милијардама долара, али им је индекс перцепције корупције низак. У нашем образовном систему прибављена корист је незнатна, али је индекс перцепције корупције висок.

Уз питање студентима да ли знају (или су чули) да се на њиховом факултету полажу испити давањем новца или пружањем неке услуге професору, треба дати и контролно питање: „Да ли полажете испит зарад провере свог знања или да бисте били срећни?” Већина наших студената би се вероватно определила за срећу. Жалосно је када видите студенте који се радују испиту који су положили на превару, користећи „пушкице”, „бубице” и слично. Због масовности, најгори корупционаши на нашим факултетима су управо ови студенти: студентима нико није рекао да имају јавна овлашћења и да ће бити санкционисани ако их злоупотребе за личну корист. Они мисле да се то односи само на наставнике.

Међу политичком елитом ЕУ својевремено је кружио предлог да студенти плаћају трошкове студирања путем „временских ваучера”. Друштво би сваком студенту унапред обезбеђивало наменска средства, која би се годинама по одређеној стопи уплаћивала на њихове рачуне у посебној банци, а студенти би њима плаћали „цену” својих студија. Уговоре о индивидуалном плаћању трошкова студија влада би склапала са сваким студентом посебно – и по принципу quid pro quo (ми вама услугу ви нама знање).Трошкове непоказаног знања студенти би плаћали из породичног буџета. Индекс перцепције корупције би вероватно пао на најнижи ниво.

Социолог, професор универзитета