Унутра хладе, напољу нервирају

Високе пролећне температуре најављују један од већ познатих проблема за који, како сада стоје ствари, ни закони о грађевини а ни одлуке о уређењу града још немају лека. "Киша из ведра неба", "унутра хладе, напољу иду на живце", овим речима већ су описани наши клима-уређаји који, попут пубертетских бубуљица, руже градско лице, а низ тротоаре сливају праве потоке.

Процена је да само престоница Србије на око пола милиона станова већ има накачених, на фасадама, чак 60.000 расхладних уређаја. А они, само у току једног дана проспу око 700.000 литара воде! Док власници станова и пословних простора уживају у хладовини коју праве модерни апарати – грађани, комунални инспектори и архитекте криве их за естетски колапс фасада зграда, а са танким прописима на тему поставке апарата и правилног одвода воде из њих мало шта може да се учини да се у предстојећој летњој сезони ствари поправе.

"Клима-уређаји могу да се поставе на спољним деловима зграда под условима и по поступку утврђеном прописима којима се уређује извођење радова на уградњи постројења, инсталација и опреме. Власници или закупци простора који се климатизује дужни су да обезбеде да се кондензат из клима-уређаја сакупља и одводи унутар простора који се климатизује", једине су две реченице у Одлуци о уређењу града које регулишу поставку и употребу клима у главном граду! Онда и не треба да чуди храброст власника клима да њима, као по правилу, оките страну зграде окренуту ка тротоару и улици, и то најчешће прозорски симс или терасу.

Мало је савесних који су се досетили да воду, продукт расхладног уређаја, спроведу до олука зграде или у унутрашњу канализацију стана, што је у европским метрополама пропис.

– Одлуку о комуналном реду, којом је предвиђен начин уређења клима-уређаја, контролише комунална инспекција и, ако се она не поштује, предвиђене су казне. Али, нажалост, овим посао није завршен. Покретао сам иницијативу да се клима-уређај третира као "грађевински захват на згради" и да за то буде потребна грађевинска дозвола, а за објекте који су у режиму заштите требало би прибавити и сагласност Завода за заштиту. Овим би се забранило постављање било где, увео би се ред, а ови уређаји би отишли на кров, бочне фасаде или позадину зграда. Али, за ово је потребно да Министарство за капиталне инвестиције промени неки свој правилник и тиме овласти град Београд да ту може да делује, али чини се да они за то нису много заинтересовани и све се решава веома споро – каже Ђорђе Бобић, градски архитекта Београда.

Комунална инспекција реагује самостално и по пријавама грађана кад год се примети да одвод воде није спроведен како треба. Уколико се не поштује правило одвода кондензата из уређаја, казна за физичко лице је 2.500 динара на лицу места, односно 10.000 динара за правна лица, а ако се не плати одмах и пријава "оде" пред судију за прекршаје, казне су далеко веће, и иду чак до 500.000 динара.

У сенци прописа који недостају води се и полемика о штетности воде која из уређаја отиче на улице, као и о утицају еркондишна на здравље оних који користе њихове благодети. Док већина мисли да по пролазницима капље чиста вода (и то око 12 литара дневно из сваке климе), други то потврђују уз малу допуну – није штетна, али није ни чиста јер се у уређају кондензује ваздух пун аерозагађења. Еколошке експерте брине и гас фреон којим се пуне расхладни уређаји, а његова употреба није дозвољена јер оштећује крхки озон. Свака клима садржи око 150 грама фреона, уз чињеницу да одређени проценат, како кажу експерти, "цури" напоље... Али, слаба је то кочница за оне којима је овај уређај спас од жеге.

Предности климе су и што уграђени филтери скупљају прашину и разне бактерије, а јонизатори додатно прочишћавају ваздух. Опет, особе које интензивно раде у климатизованим просторима жале се на кијавицу, отежано дисање, суве и надражене очи, на свраб на кожи, главобољу, суво грло, умор, потешкоће са концентрацијом. Али, тешко да ће то спречити помаму за климама и ове сезоне.