Нама ,,нећу“, њима ,,хоћу“

Одговор посланику Бојану Ђурићу

Поштовани посланиче Народне скупштине Републике Србије господине Ђурићу, иако сте писмо упутили господину Чедомиру Антићу, био сам слободан да вам као генерални секретар Напредног клуба, чији је он председник, одговорим.

Тим пре што је ваш одговор у вези са писмом предатим посланицима које смо ми упутили као удружење, које има чланство у целој Србији, а не индивидуално.

Истина је да једино ви, од 250 посланика, нисте добили писмо. Разлог зашто вам га нисмо послали је тај што сте се понели недемократски када сте јавно одбацили наш предлог, а да аргументацију нисте прочитали. Подсетио бих вас, да сте путем интернета („Твитер” налога), написали следеће:

„Антић је ’од посланика затражио’ да направе групу за укидање АПВ. Користим прилику да подносиоцу захтева одговорим: нећу”.

Питам се, ако сте нама рекли: „нећу”, на захтев који је уставан (члан 182 Устава) и демократски, зашто сте онима који желе (кон)федерализацију Србије рекли: „хоћу”.

Ипак, добро је што сте писмо прочитали и на њега одговорили, али ми је жао што га нисте проучили са нешто више пажње.

Наиме, у писму упућеном посланицима се не помиње да је данашња аутономија једнака оној из 1974. године, као што пише у вашем одговору. Тако нешто би заиста било погубно нарочито за север Србије, ако имамо у виду да је управо та година била прекретница за наглу стагнацију привреде у (С)АП Војводини.

Присетимо се да је од тог периода привредни раст (С)АП Војводине пао испод нивоа такозване уже Србије први пут од 1945. године.

Ваш одговор на аргумент да Скупштина АПВ мало ради, је да она има мало надлежности. Власт у АПВ је у рукама Владе АПВ, а њене ингеренције су толико проблематичне и широке да Уставни суд мора о томе да се изјашњава.

Због тога посланици у Скупштини АПВ углавном служе да приме (натпросечну српску) плату, користе бенефите својих позиција и глуме демократију.

Знам да је тешко пратити многобројне (паралелне) институције које функционишу у АПВ, а о трошку свих грађана Србије, али ако се уложи нешто већи напор – могуће је.

Кажете да нема примера дискриминације Срба у АПВ? Издвојићу само Савет за националне заједнице (то је нека врста заметка горњег дома АПВ), где су чланови у обавези да се национално (!) изјасне, у „грађанској” АПВ. У овој институцији Срби имају половину чланова, док је њихов удео у популацији 67 одсто.

Такође, чудно је али свакако легитимно, да нам један члан ЛДП-а приповеда о српству у Војводини. Међутим, ми знамо колико је српски идентитет са севера јак, а то су грађани јасно рекли и на попису 2011. године.

Пред тај попис вођена је и кампања која промовише војвођански национални идентитет, која је у најмању руку била непристојна. Сетимо се само поруке „толеранције” и „једнакости” на билбордима широм северне Србије: „Војвођанин је Европљанин који зна и ћирилицу. И то сва слова”.

Господине посланиче, Напредни клуб није странка. Ми смо група грађана која жели развој Србије, слободу и једнакост и са тим циљем излазимо у јавност, указујемо на проблеме државе и друштва и предлажемо решења.

Ипак, верујем да ћемо се у нечему сложити. Србија треба да се мења.

Данас се код нас радикали називају „напредњацима”, а либерали уместо да се боре за слободу тржишта, ефикасну бирократију, једноставну и јефтину државу, они се боре за нове парламенте, нова министарска места, још управних одбора... Као последицу тих тежњи добићемо нова оптерећења пореских обвезника.

Напредни клуб ће се и даље залагати за реформе, јер Србију видимо као функционалну државу са ефикасном администрацијом и местом развоја и просперитета свих њених грађана.

Из тог разлога предлажемо укидање АПВ, премештање главног града у Нови Сад, васпостављање парламентарне монархије, децентрализацију и формирање девет економско-управних региона који би се бавили развојем и професионализацијом локалне самоуправе.

Таква Србија може да очува и српску културу и идентитет али и да заштити права и посебности мањина. Једино таква Србија може да утиче на побољшање лошег положаја српског народа у земљама региона.

Да, знамо шта следи после јогурт револуције, исто као што знамо шта следи после федерација у коју улази Србија.

Генерални секретар Напредног клуба