Уручене Вукове награде за 2012. годину

БЕОГРАД  Вукове награде за 2012. годину за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору, уручене су данас у Свечаној сали Председништва Србије.

Министар културе Србије Братислав Петковић, обраћајући се присутнима, истакао је да је Вукова награда, коју Културно-просветна заједница Србије додељује 49. пут, „исказ поштовања за делатност истакнутих појединаца, али и признање нашој култури и науци у целини”.

„Дело Вука Стефановића Караџића је разноврсно и разуђено и покрива многе сегменте друштвеног живота, тако су и овогодишњи добитници награде са именом нашег великог језичког реформатора, људи који су дали велики друштвени допринос у различитим областима. То је посебна вредност Вукове награде и доказ да она заиста рефлектује суштину просветитељске мисије Вука Карџића”, оценио је Петковић.

Он је нагласио да управо због те ширине сматра Вукову награду посебно значајном, јер „скреће пажњу на делатнике у многим областима српске културе и науке које неретко неоправдано бивају скрајнуте и запостављене”.

Председник Културно-просветне заједнице Србије Љубивоје Ршумовић се запитао како да се Вуку Караџићу одужимо за огромно дело које нам је оставио.

„Можда тако што ћемо непрестано трагати и налазити начине да Вукову мисао и рад спасимо од баналних интерпретација, чувати да не потону у црне рупе потрошачке лењости и равнодушности, да нам се огњиште српског језика, карактера и духа народног не претвори, ако се већ није претворило, у пепелиште и буњиште претрпано туђицима, варваризмима и снобовским поштапалицама преузетим из других језика”, истакао је он.

„А на Вуку је да нас и даље опомиње и храбри да трудбенички истрајно тражимо и налазимо и чувамо нове искре народне мудрости, моралних норми, језичких закона и да их прилагођавамо новом времену и новим електронским, дигиталним генерацијама”, додао је Ршумовић.

Добитници Вукове награде за 2012. су књижевник и уредник проф. Марија Бишоф (Београд), Издавачка кућа „Православна реч” из Новог Сада, научни саветник др Бојан Јовановић (Београд), кореограф и етнолог Славица Михаиловић (Крагујевац), саопштила је КПЗС.

Међу лауреатима су и основна школа „Лазар Саватић” из Земуна, историчар уметности мр Угљеша Рајчевић (Београд), књижевник Селимир Радуловић (Нови Сад), библиотекар Драгана Типсаревић (Краљево), галериста и публициста др Момчило Моша Тодоровић (Београд) и професор Пољопривредног факултета др Миладин Шеварлић (Београд).

Изузетна Вукова награда уручена је директору и главном уреднику компаније „Новости” Манојлу Вукотићу, историчару књижевности и театрологу проф. др Рашку Јовановићу и историчару уметности, филмском и телевизијском редитељу Ђорђу Кадијевићу.

У име свих лауреата на награди је захвалио Вукотић, истакавши да „не постоји поносније име које бисмо пригрлили од Вука Караџића, најславнијег препородитеља националне културе”.

„Он је умни стожер око којег је исплетена српска народна памет. Он је наша судбина. Мера нашег знања. Међаш нашег усправљања. Понос наше самобитности”, оценио је Вукотић.

Он је подсетио да је Вук Караџић српску културу увео у европске токове, био велики поборник усвајања европских правила живота и знања, али опомињао да ваља радити према својим потребама и мислити својом главом. Вук је, додао је Вукотић, подарио народу најједноставније писмо на свету и осветлео 30 савршених, једноставних и лепих ћириличних слова.

„Што ми тако, данас, не умемо да разговарамо са оцветалом Европом? Што ми данас тако не можемо да саопштимо уштогљеним европским чиновницима, када нам сваки час постављају по једну нову замку и уцену? Што се пред њим (Вуком) брукамо и данас имамо више од милион неписмених грађана Србије? Што онда, данас више него икада, та (ћирилична) слова насилно бришемо, гутамо, протерујемо, тамнимо у име белосветског помодарства и андроидне диктатуре једнообразних?”, запитао се Вукотић.

Вукова награда се састоји од дипломе (рад академског сликара Радомира Стевића Раса), плакете са ликом Вука Караџића (рад академског вајара Небојше Митрића, у изради уметницке ливнице „Јеремић") и уметничких слика академских сликара Момчила Антоновића и Љубодрага Јанковића.

Одлуку о добитницима донео је жири у саставу: академски сликар проф. Момчило Антоновић, композитор проф. Светислав Божић, књижевник проф. Милован Витезовић (председник), историчар Жарко Димић, музички уметник Бора Дугић, драмска уметница Рада Ђуричин, књижевник и преводилац проф. Драган Мраовић, књижевник Љубивоје Ршумовић, професор Универзитета у Београду др Дарко Танасковић.

Генерални секретар КПЗС Живорад Ајдачић поздравио је присутне, између осталог, потпредседника Народне скупштине Србије Константина Арсеновића, председника Скупштине града Београда Александра Антића, изасланика патријарха Иринеја, епископа ренезијанског Андреја, епископа хвостанског Атанасија (Ракиту), потпредседника САНУ Љубишу Ракића, саветника председника Србије Оливера Антића, државне секретаре, помоћнике министара, представницке посланичких група и друге.