Збогом произвођачи магле

Многи понављају: ,,Демократија није идеалан политички систем, али је најбољи за који знамо”. Овај став одише безизлазом. Упућује на крај историје, људског развоја и уопште живота. Зар је могуће да нисмо у стању да створимо успешнији, нормалнији, природнији облик демократског уређења? Као да је демократија нешто мртво, непроменљиво, једном занавек дато.

Зар народ не може да влада преко својих најуспешнијих, најчеститијих и у сваком погледу најбољих људи, преко својих истинских стручњака?

Зашто свако мора да гласа за све? То би било природно када би свако знао све, што уопште није могуће. Није ли то вулгаризација права народа на гласање? Ако смо образовање поделили по областима, државну власт по ресорима, односно министарствима (канцеларијама, агенцијама...), дакле по неким групама сродних области, зашто људи приликом гласања не би такође били распоређени по гласачким областима на основу својих занимања и радних искустава?

На пример, нормално је да људи из културе и образовања утичу на уређивање ових области, али је сасвим неприродно да се уплићу у одлучивање на пољу економије, грађевине или саобраћаја, о којима мало или скоро да ништа не знају. Као што је исто тако природно да на управљање Министарством пољопривреде утичу агрономи и сељаци, а не професори страних језика, возачи трамваја или балетски играчи.

Гласачи распоређени према областима могли би да уместо заокруживања понуђених имена, сами предложе по неколико имена људи за које сматрају да су у тој области водећи стручњаци и честите личности у које они имају поверење. Јер у свакој области прилично добро се зна ко је велики стручњак.

Стручњаци који би на овај начин добили највише гласова чинили би веће стручњака, које затим расписује конкурс за министра, односно руководиоца. Кандидат за ову функцију морао би да конкурише својим стручним програмом, који би изложио пред већем. А изабрани министар (руководилац), по завршетку сваке седмице, био би у обавези да поднесе извештај већу стручњака и да одговара на његова питања и његове сугестије. (Наглашавам: сваке седмице – јер је државно време изузетно згуснуто и драгоцено, па зашто не рећи и веома скупо, о чему се често не води рачуна.) Уколико веће није задовољно радом изабраног кандидата могло би да га смени. На овај начин министарство (агенција, канцеларија, предузеће) не би било препуштено милости и немилости случајно изабраног човека, већ би њиме управљало веће истинских експерата.

По неколико представника свих већа, које су изабрали чланови већа стручњака (тајним гласањем), по истом принципу бирали би и председника државе.

Тако би политика медијске манипулације, површних симпатија и антипатија, неозбиљног и неодговорног управљања државом, била замењена – политиком стручног знања. А неограничена моћ појединаца, најчешће из категорије назовистручњака сумњивог морала – замењена заједничким управљањем истинских зналаца. Јер нико није довољно паметан кад је сам. Или како рече један мислилац: ,,Без других, ја не постојим”. Или у духу великог француског песника Алфонса де Ламартина: ,,Најузвишенију песму написаћемо заједно”.

Није ли и један од водећих слогана демократских промена у Србији био – ЗАЈЕДНО?! 

Збогом јалове политичке кампање! Плакати, билборди, улудо трошење огромног новца и енергије! Збогом произвођачи магле, корупције и корупционашких афера! Збогом привиду, трагикомедијо! Збогом глупости! Добродошла памети тамо где ти је и место. Добродошла права демократијо, истинска и продуктивна, у којој народ, коначно, влада главом и здравим, а не помућеним разумом.

Књижевница, уредница у Заводу за уџбенике