Српска извидница у Сомалији

У два наврата сам боравио у Могадишу, који је сада највећим делом под контролом владе. Моје прво путовање у Сомалију је било због састанка са представницима сомалског војног санитета, Уницефа и УН у циљу превазилажења проблема уочених при здравственим прегледима сомалских регрута у Могадишу, односно усаглашавања критеријума за оцену способности за војну службу.

Повод за моје друго путовање били су непосредни увид о могућностима и преговори у вези са обезбеђивањем адекватне здравствене заштите припадника ЕУТМ у Могадишу, будући да се планира да мисија премести своје активности из Уганде у Сомалију.

Безбедносна ситуација у Сомалији је веома сложена и безбедносни ризици се за већину подручја процењују као високи или критични, тако да сам имао одобрење да боравим и радим само у уској „зеленој зони” у непосредној близини аеродрома.

Овако пуковник др Славиша Ћирић, који се недавно вратио из војне мисије Европске уније ЕУТМ Сомалија (European union training mission Somalia), која се тренутно спроводи у Уганди, описује стање у грађанским ратом урушеној Сомалији.

Мисија ЕУТМ, у којој је овај инфектолог Војне болнице у Нишу био шеф санитетске службе, ради на обуци регрута у Уганди, чиме помаже Влади Сомалије да изгради оружане снаге. Током протекле две године владине трупе су успоставиле контролу над Могадишем и неким подручјима на југу земље.

Оружани сукоби између владиних снага и милитантних група (пре свега покрета Ал Шабаб, који делује као фракција Ал Каиде), настављају се у јужним и централним деловима земље. У мисији је ангажовано око 150 инструктора и штабних официра.

У ЕУТМ учествују представници оружаних снага 12 земаља, а Србија је једина држава учесница изван ЕУ. Главни штаб мисије је у Кампали, а тренинг центар у коме се изводи обука је у подручју Биханга, око 300 км западно од Кампале, северно од екватора.

– Поред оспособљавања борбених јединица, циљ тренинга је и промоција основних грађанских вредности. Остаје да се види какви ће бити реални домети. Ове године се планира обука сомалских регрута у Уганди, уз постепено пребацивање активности у Сомалију – објашњава др Ћирић.

ЕУТМ придаје велики значај здравственој заштити својих припадника, а Уганда је ендемско подручје за многобројне инфективне и тропске болести, уз велику учесталост саобраћајних несрећа.

– Моје радно место је било у штабу мисије у Кампали. За штаб закупљен је објекат у ширем центру Кампале, у коме смо истовремено радили и становали. Радни дан је почињао састанком свих чланова штаба, на коме смо информисани о актуелној ситуацији у мисији. Моје дневне активности кретале су се од лечења оболелих, превентивног медицинског рада, процене епидемиолошке ситуације и здравствених ризика, пријема и слања информација и састанака са представницима војне и цивилне здравствене службе, до израде потребних упутства и рада на бројним нормативним документима и плановима – каже др Ћирић.

Током протекле године у Уганди се епидемија еболе јавила у два наврата и била је праћена истовременом појавом епидемије марбург хеморагијске грознице. Смртност током ових епидемија је била око 50 одсто.

– Ебола и марбург су два слична обољења из групе вирусних хеморагијских грозница чије су заједничке карактеристике изузетно висока смртност и непостојање специфичних мера заштите, односно вакцине. Све време трајања ових епидемија један од мојих основних задатака био је свакодневно праћење ситуације, упознавање команданта и штаба мисије са проценом ризика, упознавање особља са природом обољења, израда упутстава и предузимање мера у циљу спречавања ширења обољења на персонал. Захваљујући предузетим мерама заштите, ризик по персонал је био минималан – истиче пуковник Ћирић.

Православци из Уганде

У Уганди живи око 35 милиона становника који припадају различитим етничким групама. Званични језици су енглески и свахили, премда се говори око 40 локалних језика, а најзаступљенији је луганда, којим се говори у Кампали и околини.

Преко 80 одсто становника је хришћанске вероисповести, док ислам исповеда око 12 одсто становништва. Интересантно је напоменути да у Уганди делује и православна црква у рангу митрополије која је под јурисдикцијом александријске патријаршије.

Опсежне мере безбедности

Оно што у Уганди пада у очи, каже пуковник Ћирић, су опсежне мере безбедности. Поред припадника полиције и војске, у свако доба виђа се велики број људи у различитим униформама и сви су наоружаним „дугим цевима”.

Већина зграда, па и приватних куће средње и више класе, опасано је зидовима са бодљикавом жицом на врху.