Карневали за задовољство свих чула

Када се помене реч карневал прво се помисли на карневал у Рију, који се сматра према речима Бразилаца „најспектакуларнијим догађајем и највећим шоуом на планети Земљи”.

Више од милион страних и домаћих туриста сваког фебруара хрли у овај град како би присуствовали петодневној свечаности, чији је врхунац поворка школа самби на самбодрому. Светлуцави, маштовити и шарени костими и покретне сценографије дефилују пред очима посматрача, док музика покреће сваки део тела на плес.

Али шта је, заправо, значење карневала?

Карневал, реч која води порекло од италијанских речи carne levare – уклонити месо или carne vale – збогом месо, означава период у којем је забрањено јести месо, односно период уочи ускршњег поста.

Обележава се, углавном, током фебруара и марта и састоји се од параде, током које се учесници маскирају и веселе, плешу и приказују циркуске и друге вештине. Блиски су римокатоличкој цркви, па су веома популарни у католичким земљама.

Ускршњи пост (траје 40 дана) је религијски обичај који сећа на Исусове муке у пустињи, у којој је према јеванђељима провео 40 дана. У то време је забрањено јавно се веселити и конзумирати намирнице попут меса, млека, масти и шећера, па је тако карневал последња прилика за оваква задовољства.

Прославе карневалског типа нису биле искључиво везане за хришћанство, већ су постојале и у доба старог Рима. Неки историчари сматрају да порекло италијанског карневала треба тражити у прослављању сатурналија или дионизијским обичајима код Грка (Дионис је био бог плодности, вегетације, живота, вина и уживања, а забаве у његову част су подразумевале раскалашност и конзумирање великих количина алкохолних пића).

Сатурналије су биле древни римски фестивал одржаван у част Сатурна, бога пољопривреде. Прослављао се приношењем жртве у Сатурновом храму на римском форуму и јавним гозбама, које су подразумевале размене поклона, сталне забаве и карневалску атмосферу. Друштвене норме су у потпуности биле игнорисане – коцкање је било дозвољено и господари су служили своје робове.

Први карневали су се појавили у Италији и одатле проширили у Шпанију, Португалију и Француску. Из Француске, традиција карневала се шири на немачку Рајнску област и Њу Орлеанс у Северној Америци. Из Шпаније и Португалије карневалски обичаји „путују” у Латинску Америку.

Главни зимски догађај (од половине фебруара до друге недеље марта) француске ривијере је карневал у Ници. Сваке године стотине хиљада посетилаца осети чари ове раскошне забаве. Велика шарена парада, чији су учесници огромни ликови из цртаних филмова, стварног живота или једноставно из маште, протеже се дуж главног градског шеталишта. Оно што не сме да се пропусти је, свакако, парада цвећа. Прелепе девојке у костимима направљеним од цвећа, пролазећи поред гостију, просипају најлепше цветове – мимозе, гербере, љиљане. С правом се може рећи да су уметност и креативност главно обележје овог карневала.

Венецијански карневал, чувен по маскама које представљају својеврсна уметничка дела, одржава се сваке године половином фебруара и један је од најпосећенијих. Невероватни костими, музика и игра враћају посетиоце у прошлост и употпуњују доживљај. Један од најважнијих сегмената карневала је бирање најбоље (и најоригиналније) маске.

Карневал у италијанском граду Вијаређу је, такође, вредан пажње. Током месец дана на авенији Вијаређо, тик уз обалу, одржавају се маскиране игранке и парада покретних платформи које „носе” карикатуре популарних особа, попут политичара, спортиста и звезда шоу-бизниса.

Стела Лолић