Замке

У решавању било ког спорног проблема две стране, крајњи исход углавном зависи од начина како употребљавају расположиву моћ.

Али пресудну предност, а тиме изгледну победу, често постиже страна која успе да обмане (превари) противничку страну.

Зашто је важно имати на уму ове чињенице? Зато што албански терористи на Косову и Метохији и њихови инострани спонзори очигледно покушавају да обманом добију дозволу Србије за успостављање квазидржаве Косово на територији државе Србије. Суштина њиховог лукавства састоји се у потенцирању хитног решавања наводног проблема на северу Косова, познатог као „паралелне институције”, чијим би евентуалним укидањем била остварена замишљена стратегијска превара. Неопрезност власти наше државе, изражена претходних година кроз запетљавање у замку „паралелних институција”, снажно је подстакла агресивност друге стране у правцу неодложног решавања тог „највећег проблема”. Замка се исказује у виду ултиматума Србији да учествује у урушавању сопственог територијалног интегритета за изгледну „награду”, добијање датума за почетак преговора о приступању ЕУ. Актуелни „рововски рат” у вези с дотичним проблемом између заговорника квазидржаве Косово и Владе Србије карактеришу супротстављени ставови: „Без укидања паралелних институција на северу Косова нема датума за почетак преговора са ЕУ” – ,,Паралелне институције неће бити укинуте!”.

Чудно је да наши експерти за националну безбедност не настоје да дешифрују актуелну стратегијску геополитичку превару. С тим у вези, запитајмо се да ли је синтагма „паралелне институције” одговарајућа? Шта је то него смишљена подвала! Ради њеног раскринкавања неопходно је поћи од чињенице да у свакој држави функционише суверена власт. Нажалост, у неким државама носиоци екстремизма и тероризма покушавају да на једном делу или на читавој територији државе оспоре дотичну власт. Уколико су у томе успешни, успостављају илегалне институције. Међутим, такви противзаконити поступци не значе да такве институције представљају власт нити паралелне институције државним институцијама. Напротив, реч је о илегалним, нелегитимним институцијама.

Албански екстремисти су такве илегалне институције успостављали на делу територије Косова и Метохије од 1990. до 20. јуна 1999. године. У складу с Резолуцијом 1244 СБ УН, те институције су 20. јуна 1999. преименоване у Привремене косовске институције, иако су кључну улогу у њима имали припадници терористичке ОВК. Наравно, те институције нису биле паралелне ничијој власти нити су биле суверене, јер такве надлежности имао је Унмик. Албански екстремисти су 17. фебруара 2008. својевољном одлуком о једностраном проглашењу „независног Косова” ове привремене институције поново претворили у илегалне институције јер су том одлуком грубо прекршили Резолуцију 1244. Од тог тренутка до данас неосновано инсистирају на укидању легитимних српских институција на северу Косова, које називају „паралелним”. Међутим, реч је о легалним и легитимним институцијама, у складу са Уставом Србије.

Очигледно је да у вези с актуелним спорним питањем Владу Србије треба да карактеришу одлучност и ултимативност за укидање илегалних албанских институција на Косову и Метохији, а не нечији захтеви за укидање „паралелних српских институција” на северу Косова. Већи је и ургентнији проблем решавање проблема повратка прогнаних Срба и других неалбанаца на Космет. Неопходне су и ефикасније акције међународних мисија на Космету ради обезбеђивања владавине закона уместо садашње владавине насиља и криминала.

Професор Факултета безбедности Универзитета у Београду