Више музике него пара
Иако смо годинама прижељкивали да Србија коначно буде увршћена на светску концертну мапу и да музичке звезде, уместо на телевизији, можемо да видимо и чујемо и уживо, то нам се ових дана "обија о главу". Упркос томе што су карте за концерт "Ред хот чили пеперса" у Инђији одавно распродате, а јагма је и за улазницама за гостовање "Ролингстонса", наступ веома популарног америчког репера Басте Рајмса претворио се у прави фијаско. Концерту чувеног хипхопера присуствовало је само 2.000 људи, што је десет пута мање од капацитета Београдске арене у којој је Рајмс наступио. Ако знамо да нас у наредним месецима очекују гостовања "Кајзер чифса", "Кемикал брадерса", "Бисти бојса" INXS-а, Џоа Кокера и многих других поставља се питање да ли ће постојати интересовање публике за те догађаје или су овдашњи љубитељи музике презасићени готово свакодневним концертима разноразних страних извођача.
Ђорђе Милутиновић, директор Београдске арене, каже да је разлог за слабу посећеност концерта Басте Рајмса то што је амерички репер у нашем граду "очигледно изашао из моде".
– Изгледа да само 50 Cent или Еминем овде могу да привуку широку популацију. А и увек када дође пролеће, када се споје празници, опадне интересовање за програме у затвореном простору.
Најбољи доказ да на овдашњим просторима правила не постоје јесте недавно гостовање групе "Ајрон мејден", која одавно није на врхунцу славе, а наступила је на крцатом Сајму, док актуелне звезде попут Рајмса не могу да привуку ни неколико хиљада посетилаца.
– Наша публика је неухватљива. Када смо пре неколико година доводили Цукера продали смо свега 800 карата. Не можете да процените за кога влада највеће интересовање. Баста Рајмс је један од највећих уметника у хипхопу и нормално је било довести га. Не сматрам неуспехом што је дошло тако мало људи. Ниске цене улазница вас онемогућавају да доведете неке озбиљне бендове, јер они коштају много. Ево, хонорар за наступе групе "Полис" је милион долара. За остале треба издвојити минимум 300.000 евра. Треба имати храбрости за тако нешто. Баста можда јесте био губитак, али ја се надам да ћемо следећим програмима остварити добит.
Милутиновић сматра да публици треба пружити широк дијапазон догађаја да би се испитало тржиште и да би промотори знали шта пролази, а шта не. Отуда ће Арена наредних месеци угостити уметнике, почев од "Зи зи топа", преко "Кајзер чифса", до "Скорпионса", "Џипси кингса", Џоа Кокера… Директор Арене истиче да је потребно имати спонзоре који би покрили евентуалне губитке јер је, како каже, немогуће да било који промотор организује двадесетак концерата и на свима оствари приход. Осим Мадоне и још неколико имена, довести било кога другог је ризик.
– Хрватско тржиште је уништено хиперпродукцијом концерата, а нама нека је Бог у помоћи. Просечна српска породица за културу издваја свега хиљаду динара месечно а ако знамо колико ће бити концерата у мају и јуну, јасно је да не могу све да испрате. Ми смо још увек нејако тржиште које пажљиво треба градити – прича Милутиновић.
Вук Жугић, помоћник директора за културне делатности "Сава центра", сматра да је понуда концерата већа него раније, али да је томе допринела и заинтересованост менаџера страних извођача да се појаве на српском тржишту.
– Добра посећеност концерата који су се одржавали у претходном периоду довела је до тога да су многи извођачи заинтересовани да свирају овде. Сада је понуда велика и било би добро када би наши организатори концерата могли да се договоре око тога да једни другима не улазе у термине. "Сава центар" пажљиво планира организацију оваквих догађаја – каже Жугић и додаје да је добро организован и посећен концерт најбоља реклама за сваки следећи наступ неког познатог уметника у Београду.
Срђан Стојановић, директор куће "Мултимедија концертс", сматра да Србија још увек није тржиште које може да поднесе велики број концерата светских музичких звезда у кратком временском периоду.
– Просечан посетилац у Србији плаћа много већу цену карте за један концерт него што је то случај на западу, ако узмемо у обзир нашу платежну моћ. Ако имамо у виду да је код нас просечна плата око 250 евра, а да карта за један врхунски концерт кошта више од 2.000 динара, јасно је да то може имати утицаја на посету. Све би то требало да регулише тржиште и зато би тиме овде требало да се баве приватне фирме које могу да процене да ли ће се концерт исплатити или не. Укључивање у промоторски посао кућа које су на буџету града или државе као и јавних предузећа као спонзора догађаја веома је лоше, јер се тиме прави лажна слика о тржишту, а евентуални губици иду на терет пореских обвезника.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


