Црногорски сценарио за Србију у ЕУ

Да ли је 16. април, када ће Европска комисија, заједно с Кетрин Ештон, високом представницом ЕУ, објавити извештај о дијалогу Београда и Приштине и о спровођењу кључних реформи у Србији, пресудан за доделу датума? Или ће, без обзира на то какав ће став тада заузети Комисија, Србија имати још времена да убеди европске лидере да би у јуну требало да јој одобре датум за претприступне преговоре? А можда ће тада на Србију бити примењен само црногорски сценарио, обећање да ће преговори почети, ако претходно буду испуњени још неки услови? И шта ће бити уколико Савет ни у јуну не да зелено светло?

Ове недоумице отварају се после неких мишљења домаћих посматрача, али и после недавне изјаве потпредседнице владе задужене за европске интеграције Сузане Грубјешић, која је рекла да се и даље не може са стопостотном сигурношћу рећи да ће Србија тај датум добити у јуну, истичући да његово добијање не значи „бити или не бити за Србију”.

Став потпредседнице владе за Николу Јовановића, уредника часописа „Изазови европских интеграција”, исправан је, јер, прво, не зависи све од нас, па не треба дизати прекомерна очекивања грађана, а друго, стављањем свих улога на јун, отвара се прилика за ново условљавање.

Уколико препорука о почетку приступних преговора Европске комисије буде јасно позитивна, велика је шанса, према његовим речима, да Европски савет да зелено светло за преговоре крајем јуна. „Уколико препорука буде условна, то отвара простор за нова условљавања”, истиче Јовановић.

Поједина сазнања из Брисела упућују баш на ту условну препоруку. Према писању „Новости”, које преноси ФоНет, резултат састанка Ивице Дачића и Хашима Тачија 4. марта могао би да доведе Србију на корак да у јуну добије неку врсту условног датума. С друге стране, Маја Коцијанчич, портпарол високе представнице ЕУ каже да је у јуну могуће да Србија добије „почетак претприступних преговора”, уколико се дијалог развија у позитивном правцу.

Поменуту формулацију, о којој се засад само спекулише, чак не мора ни да предложи Европска комисија, у априлу. Јер, у историји проширења забележени су случајеви у којима је Европски савет поступио супротно препорукама Комисије. Рецимо, када је ЕК, у вези са Грчком, дао негативно мишљење, 1976. године, Савет је, пре свега из политичких разлога, одбацио ту препоруку и започео преговоре о чланству са овом земљом. Или, када је Комисија средином 1997. године дала негативно мишљење за Словачку, уз закључак да преговори треба да отпочну онда када та држава постигне напредак у испуњавању услова за чланство. Ипак, након смене владе Владимира Мечијара, Савет је, децембра 1999, донео одлуку о отпочињању преговора.

Разлика у ставовима ЕК и Савета забележена је уосталом и јесенас у случају Србије, када Европски савет није прихватио позитивне препоруке Комисије, већ је остао уздржан и одлучио да се на пролеће ове године процени да ли Србија испуњава све услове и да, ако оцена буде позитивна, до јуна буде одређен датум.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, не искључује могућност да европски лидери у јуну поступе супротно својим поступцима у децембру прошле године. „Одлуке о напретку ка ЕУ су политичке”, наглашава Симић, који је мишљења да ти политички разлози, и кад је у питању Србија, и кад је у питању ЕУ и њено актуелно стање, наводе, најблаже речено, на опрез.

И он сматра да треба имати у виду „могућност да се нешто деси између, да се дају неки условни датуми, да се дају некакве позитивне мере”. „Не очекујем да ће ЕУ раширити руке и примити Србију у загрљај, али не очекујем ни да ће ударити песницом у сто и рећи да их не интересује Србија”, истиче он.

Црногорски сценарио, који би за нас, по свој прилици, могао бити занимљив овако је изгледао: Црна Гора је у децембру 2011. године добила практично условни датум, уз обећање Европског савета да ће преговори о чланству бити отворени у јуну 2012, што се и догодило.

Симић сматра да је релативизација рока за одређивање датума, која се све чешће чује и од стране појединих посматрача у земљи, потврда да су представници Србије и у Бриселу и у Берлину наишли на питања која неће бити могуће решити ни до априла, а можда ни до јуна. „Кад је реч о Бриселу, нисмо сазнали шта је био разлог изостанка резултата и оне формулације да је ’постигнут напредак, али не и договор’. Друго, чујемо да ће се појавити и некакве друге замерке Србији, спекулише се и о некој резолуцији Европског парламента о аутономији Војводине, после одлуке Уставног суда Србије ”, каже Симић.

Поред поменутих кључних датума у Бриселу, Ласло Варга, председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, посебно указује и на значај става немачког парламента, који ће уследити највероватније од 16. до 28. јуна, а који би требало да овласти своју владу да да сагласност за одређивање датума. „Ако немачки парламент не буде утврдио позитиван став, онда мислим да су шансе да датум буде одређен ове године изузетно мале. Можда у децембру, ако неким чудом у Немачкој влада буде формирана брзо после избора”, каже Варга.

Варга, иначе, мисли да ће ствари морати да буду сасвим јасне до средине априла. „Ако Европска комисија буде рекла да је постигнут задовољавајући ниво нормализације односа Београда и Приштине, не могу да замислим ту седницу немачког одбора за европске послове на којој би они рекли да, супротно извештају ЕК, Немачка ипак жели датум”, истиче он и додаје да не види могућност да се до 16. априла не деси оно што се очекује, а да се у неком последњем тренутку нешто деси.