Косово – средства и циљеви

Амерички председник је пред полазак за Бугарску рекао да о Косову не може бити вођен "бескрајан дијалог", а посебно не о проблему "о коме имамо своје мишљење". Његове речи сад у разним варијацијама понављају неки политичари у Европи. Буш је све то заокружио страховањем од неиспуњених "очекивања".

Чијих очекивања? Очигледно, само једне стране у преговорима. Циљ је, дакле, јасан. За Буша је то "независност Косова", а једина дилема за америчку администрацију јесте како што пре стићи до тог циља. Све друго је, према том тумачењу – опасно.

То намеће питање јесу ли за постизање "очекиваних циљева" стварно дозвољена сва средстава? Јесу ли средства и циљеви у некој међусобној вези? Могу ли средства да утичу на крајњи циљ и има ли свако одрешене руке да средства за постизање својих циљева бира по свом нахођењу? Другим речима – да ли нечију визију о добром циљу оправдавају и неразумна, нечасна и лоша средства?

Зна се какав је одговор на то питање дао Николо Макијавели – нека се владалац "само труди да побеђује и да држи власт, па ће средства којима ће се служити увек бити сматрана часнима и биће хваљена", јер се светина задобија "успешним исходом подухвата". Да овакав политички кредо има тешке мане видимо на примеру Ирака, где нешто лажи и наопаких метода "рада" ослободилаца може да упрска дуго припремани сценарио "демократизације" Блиског истока. И на домаћем терену нам не фали сличних искустава, нарочито из времена Слободана Милошевића.

Макијавелијевом учењу о циљевима и средствима у политици супротставио се и Махатма Ганди. Гандијев начин политичке борбе, међутим, на Косову не ужива популарност, иако је Ругова својевремено помињао "гандијевски отпор" као средство за одвајање Косова од матице.

Став да средства и циљеви нису у вези по Гандију је "велика грешка", јер они су повезани као "семе с дрветом". Да би доказао своју тезу, Ганди у једној од расправа наводи следећи пример: "Ако желим да ти отмем сат, онда морам да се борим за њега; ако желим да га купим, онда морам да ти платим; а ако га желим на поклон, онда морам да замолим. У зависности од тога каква сам средства употребио, сат је украден, моје је сопствено власништво или дар. То су три различита резултата настала употребом три различита средства. Тврдиш ли и даље да средства нису важна?"

Јасно је да су циљ и средства нераскидиво повезани, не само у свакодневном животу. Међународна политика није изузета из тог правила. Једно је договорити се о статусу Косова у преговорима, а нешто сасвим друго једнострано прогласити независност (српске) покрајине. Једно је стечена имовина, друго је поклон, а нешто сасвим треће је крађа. Ако је важан циљ, још важније је какав пут до њега води и каква средства су искоришћена за његово постизање.

Очигледно су у УН и у Контакт групи свесни да су средства важна, иначе не би толико наде полагали у решење које би било некаквим споразумом – ако не између две стране у преговорима онда бар "трговином" између великих сила – договорено у Савету безбедности ОУН. Једно је договорен статус и споразум који осигурава дугорочну стабилност и мир, а нешто сасвим друго је диктат једностраних захтева, трули мир и ликовање саме једне стране уз истовремени пораз, несрећу и понижење за другу. Такав исход остао би означен као неправедан и као насиље које би у неком другом историјском тренутку могло донети ново насиље и чак своје поништење.