Криза је погодила и игре на срећу

Потпуно је погрешно предубеђење да је у току процват игара на срећу.

Наиме, укупан проценат људи који су стварно заинтересовани за игре на срећу мање или више је константан и само се мењају поједини облици тих игара, док неке од њих остају непромењене. Утисак о повећању стиче се на основу развоја савремених средстава комуникације и маркетинга, јер су рекламе свеприсутне и стварају привид пораста. Актуелни светски тренд је прерасподела и пораст учешћа игара преко интернета уз смањење такозваног земаљског пословања. Економска криза је додатно погодила све сегменте друштва, па и индустрију игара на срећу: на светском нивоу она бележи пад 25–30 одсто, а Србија није изузетак. Напротив. Од доношења првог закона о играма на срећу 2004, број легалних спортских кладионица бележи константан пад. Према подацима Министарства финансија, крајем 2003. године у Србији је било нешто више од 2.500 локала, 2007. године – 1.860, а на самом почетку 2010. године било је 1.208 спортских кладионица и два казина. После неколико полицијских акција сузбијања нелегалних приређивача у 2011. и 2012. години, број легалних спортских кладионица је накратко порастао на 1.460, а сада се поново може очекивати смањење, јер се локали затварају због пада промета. Економска криза директно утиче и на просечну висину уплата за игру. Према истраживањима Стратеџик маркетинга на репрезентативном узорку у Србији, око 82 одсто свих уплата више година се креће у распону од 20 до 200 динара, што јасно показује да се ради о јефтиној забави. Увидом у званичне сајтове министарстава финансија и управа за игре на срећу свих земаља у Европи, Србија се по броју спортских кладионица налази на 19. месту. С друге стране, нелегално тржиште у Србији се реално може проценити на око 30 до 40 одсто легалног и добрим делом се налази у мањим местима и по селима. Осим што директно оштећују државни буџет, нелегални приређивачи су извор свих негативности у индустрији игара на срећу, од дозвољавања играња малолетницима, до развоја различитих патолошких и криминалних појава. Удружење приређивача игара на срећу Србије (УПИС) формирано је управо око идеје да окупи компаније које послују потпуно легално у свим сегментима рада – пријављени су сви локали, сви запослени, сертификовани сви апарати, редовно плаћање свих пореза, доприноса, накнада и такса, као и загарантована исплата играчима. УПИС је највеће удружење у Србији, окупља најреномираније и најстарије компаније, које заједно имају око 600 локала, 4.000 сертификованих апарата, више од 2.500 запослених, а покривају више од 55 одсто домаћег тржишта игара на срећу. Иако спортско клађење због сложености игре и знатно дужег циклуса између догађаја представља знатно мањи ризик за развој зависности, УПИС је у сарадњи са државном болницом развио трајну едукативно-промотивну акцију превентивног сузбијања патолошких појава у играма на срећу. До сада је едукацију за препознавање првих потенцијалних симптома евентуалне зависности завршило више од 2.000 запослених у компанијама чланицама, а у сваком локалу компанија чланица се налазе промотивни постери и флајери који јасно указују на потенцијалне ризике и на место где се може потражити помоћ. Захваљујући коректном, стручно аргументованом и отвореном инсистирању на поштовању и унапређењу прописа у области игара на срећу, УПИС је од самог настанка респектабилан саговорник државним органима у настојању да се што боље уреди та област. Наиме, компаније чланице удружења имају значајно искуство у пословању на великим иностраним тржиштима, укључујући и земље ЕУ и веома радо ће то знање ставити на располагање државним органима. Индустрија игара на срећу, када се уреди на савремен начин, у свакој земљи представља значајан извор прихода државног буџета, извозни адут и прилику за отварање нових радних места. Индустрија игара на срећу у Србији не сме да заостаје због честих промена закона и покушаја примене такозваних регионалних решења, препуних мањкавости. Примера ради, Словенија се повремено помиње као узор, а њен закон је један од најлошијих у Европској унији, а тржиште је потпуно за- немарљиво. Неопходно је да се уведе што једноставнији и што ефикаснији систем који ће бити погодан за брзо спровођење уз минимум трошкова. Такве системе већ имају нека од најразвијенијих тржишта, попут Велике Британије, Немачке или Чешке. Квалитетна контрола, по угледу на развијене земље, у интересу је свих озбиљних компанија и може само да допринесе равноправној тржишној утакмици, какву компаније чланице УПИС-а већ успешно воде на иностраним тржиштима.

Координатор УПИС-а