Сироти мали дужник
Уместо образа, црвени ми салдо на текућем рачуну. Многи би желели да им црвени оно прво, а да им оно друго буде у плусу. Али, такви типови елегичну причу о сиротом, малом дужнику ионако не разумеју. Такви нам диктирају живот и одређују камате.
Зато нам је живот, мање-више, у минусу. А камате највеће у Европи. И због једног и због другог, члан сам клуба корисника дозвољеногминусакоји су, по карактеру, блиски клубу лечених алкохоличара.
Није то ствар моје неодговорности, расипништва или хедонизма, већ је израз пуког инстинкта за преживљавање. Зато минус обнављам сваке године, тако што са банком потписујем низ бесмислених уговора тек нешто дебљих од „Буденброкових”. Више их ни не читам, само потписујем, јер ми не треба елаборација да опет испадамовца. Потом јурим по крају и сакупљам суму која покрива дозвољени минус. Када ме другари откаче, јер имају исту, зацртану судбину, махом проклету, скинем потребну лову са жениног рачуна – ваљда ми је и зато брачни друг, и то најбољи – па потребну суму преливам на мој текући. Због те компликоване трансакције она улази у мистичну, мрачну зону недозвољеног минуса, где владају камате изнад 50 одсто годишње. Неке банке иду и са каматом до 80 одсто. То је, иначе, добит због које би сваки наркодилер или зеленаш који уместо чачкалице, носи бејзбол палицу, ако има и зрнце савести, отишао у манастир.
Тај новац, дакле,одлежи у банци дан или два, а онда Јово-наново. Крећем у нови, годишњи, бесмислени циклус задуживања који никада неће престати. Жена је читавог наредног месеца у црвеној зони – мислим на недозвољени минус – док сам ја позитиван, тако да читав тај финансијски галиматијас постаје ризичан не само за нашу финансијску, већ и брачну будућност.
Пробали смо обоје да се решимо тог проклетства од дозвољеног минуса, са каматом која прелази 30 одсто, али се увек заглибимо још дубљеи поново покуњени долазимо на шалтер код, по правилу, нежне банкарке, са погледом Никите – обучаване да убије нежно, првим метком.
Некада се питам, зашто банкари не носе чарапе преко главе у свом дрес коду. Било би то поштено и тада би бар били лишени лицемерја, када се рекламирају као да су мајке Терезе. А опет, са друге стране, можда је боље да се задужим код њих, а не код оног зеленаша са бејзбол палицом.
Али нисам ни стилиста, ни морални судија,већ очајни дужник. Ако не могу да се решим минуса на текућем, барем сам са женом, на породичном мини-Давосу, одлучио да ритуално маказама исечем све банкарске картице. Нема више риволвинга, визе, мастера...Комадиће је распршио ветар, а ја сам се вратио у првобитну финансијску људску заједницу. Одрекао сам се и чекова, јер сам их прошле године исписивао као Фихрет Абдић, када је пумпао „Агрокомерц”. Када су стигли на наплату, а стижу, никако да ме заобиђу,нађох се и ја у црвенојзони, тако да сада очекујем своју слику на шалтеру моје банке, испод које ће да пише: „Тражи се...”. Јуриће ме полицијаи тајне службе, алиочекујем да ће банке формирати и своје паравојске, које ће ефикасније хапсити дужнике по таванима или земуницама од дебеоваца који су, разуме се, такође у дебелом минусу.
О стамбеном кредиту не желим ни да говорим, али је срећа да сам бар ту показао неке искре интелигенције, па сам га зграбио у еврима, а не у швајцарцима, јер се то друго,показало као пут у пакао без повратне карте. Не занима ме да ли ми је камата везана за либор или еурибор, не пратим више курс динара, не занима ме да ли ће да порасте или падне, не желим да знам ни колика ми је рата.
Наравно да држава толерише финансијску диктатуру без преседана. Банкари, наиме, имају душу.
Александар Апостоловски
-----------------------------------------------------------
КАРЛОВ УГАО
• Ми отплаћујемо доживотни кредит. Срећом, тај је краткорочни.
• Жена и ја смо у минусу. Зар у математици два минуса не чине плус?
• Неки су кредит у патриотизму узели без покрића.
• Око осамдесет хиљада запослених Срба има плату већу од хиљаду евра. Намножили се издајници.
• Није српски бити у плусу.
• Албанцима смо дали Косово на лизинг.
• Кредит Хагу отплаћујемо у људству.
• Узео сам кредит за мањи стан, јер, због рате, кухиња ми није потребна.
• Пензионерима се ускраћују кредити, јер су у животном минусу.
• Јефтино се продајемо за скупе кредите.
• Банкари не знају за бога. Још откад их је Исус истерао из храма.
Драгутин Минић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


