"Србија бренд" и заставе за наду

Неки су много причали, а мало урадили за становнике Косова и Метохије, а људи из дијаспоре и Институт за јавну дипломатију са седиштем у Бриселу, с председником Зораном Милинковићем, повукли су конкретне потезе који ће у неким опкољеним енклавама помоћи да се врати нада у бар мало светлију будућност. Једно од таквих места је и Штрпце које се налази подно чувених скијашких терена на планини Брезовици: ту је прво пројектована а потом и спроведена идеја која ће бившу кројачку задругу, где је својевремено било запослено стотинак људи, извести на пут опоравка.
Зоран Милинковић годинама живи и ради у Паризу и један је од оснивача Института за јавну дипломатију који окупља људе из дијаспоре жељне да помогну свима у домовини којима је то потребно. У последње време све њихове акције усредсређене су на Космет због суштинске угрожености нашег живља у јужној српској покрајини, и то не само безбедносно већ и економски, што је једнако значајно за опстанак сваког човека и његове породице.

Зоран Милинковић каже да имају више од хиљаду пројеката и да су спремни да их, према ситуацији на терену, приликама, могућностима, али и условима, представе и помогну у њиховој реализацији.

Бавећи се прикупљањем и слањем новчане помоћи нашим људима, установили су да је много сврсисходније понудити им нешто конкретно као што су стадо оваца, десетина приплодних крава или хиљаде садница малина. Уколико се некоме уручи новац, брзо буде потрошен на основне животне потребе, а не на производњу и запошљавање читаве породице. Међутим, ако се добије стадо од 50 оваца, има пуно посла за читаву фамилију: да их чувају, стрижу вуну, музу, пласирају овчије и јагњеће месо, праве сир и друге производе. Исто је и са кравама, а саднице малина морају да се окопавају, заливају, режу, беру, сортирају и носе на откупна места, дакле, то је пуно посла за више породица током читаве године.

Такав начин пружања помоћи нашим људима показао се као пун погодак, наставио је Милинковић. Слично је учињено у Штрпцу, а идеја о шивењу и пласману националних застава за сваку српску кућу у свету наишла је на једнако одобравање и у дијаспори и у кројачкој задрузи у којој машине нису покренуте већ годинама.

Све је спојено са пројектом "Србија бренда": на истом месту шију се мајице, капе, шалови са овдашњим духовитим слоганима који су освојили многе награде у свету и код нас. Четрдесетак радника је поново ушло у фабрику и село за машине, а први пласмани робе били су успешни; од даљих поруџбина зависи колико ће људи повремено или стално радити у својој некадашњој кројачници. Зоран Милинковић не тврди да је ово универзални рецепт за све, али мисли да свакако онај ко ради не води политику, а ако не води политику, онда не мисли о рату па био Србин или Албанац.