„Кафанологија” – питка за читање и „на екс”

Кафана има будућност! Можда ће за педесетак година престати да постоји у садашњем облику, али ће сигурно наставити живот као област јавног и јавности, без које не може ниједна заједница. У међувремену, можда ће и кафанологија, потенцијално нова област у социологији, добити место на листи предмета-курсева високообразовних институција друштвених наука у Србији, чуло се на јучерашњој промоцији књиге „Кафанологија”, збирке коју је приредио Драгољуб Б. Ђорђевић, социолог из Ниша.

О кафани као месту, тачније феномену који се назива и друштвеном институцијом, о коме су писали Хабермас или Фројд и која је у српском друштву последња три века заузимала значајно место, осим приређивача говорили су: професор Факултета политичких наука Бранимир Стојковић, професор и публициста Петар Лазић и новинар нашег листа Димитрије Буквић.

– Кафана може да се посматра попут комуникационе машине, где се на три различита нивоа обавља комуникација и то она јавна, отворена, дијаметрално супротна од сфере приватног и затвореног – рекао је професор Стојковић.

Кафана је место поређења, такмичења али и простор где долази до сукоба. Такође, може да се се посматра кроз феномен церемонијала, додао је Стојковић.

А Петар Лазић, како је признао, научни је и искуствени познавалац „дотичне”.

– Оно што је карактеристика кафане данас прелива се у виртуелни свет младих генерација, кроз друштвене мреже. Ипак, кафана какву је ми познајемо остаје брана и антипод управо том виртуелном свету, али и свету кафића, ресторана брзе хране и фенси ресторана – указао је Лазић

Он сматра да кафана није исто што и кафић, баш као што се разликује власник кафане од власника кафића.

– У кафани, буку стварају сами гости у мери у којој желе. У кафићима бука се намерно прави. Седи се у друштву, али су сви усамљени. Власник кафане је невидљив, а власник кафића је ту да би се показао, да би се видело колико је пара уложио у ентеријер, кога може да доведе, да истим тим усамљеним посетиоцима понуди илузију да су део неког опет виртуелног света – оценио је Лазић.

Новинар нашег листа Димитрије Буквић признао је да је био почаствован што је од приређивача, на основу текстова о духу београдских кафана, које објављује понедељком на страницама Београдске хронике „Политике”, добио прилику да се нађе на списку педесетак аутора.

У књизи су се нашли и текстови некадашњих новинара „Политике” Богдана Ибрајтера Танета и Љубомира Стојадиновића, као и промишљања страних аутора преведена са бугарског, немачког, енглеског и шпанског.

А. Ц.

-----------------------------------------------------------

Перспектива и такмаци

Приређивач зборника, социолог Ђорђевић не доводи у питање опстанак кафане у будућности.

– Она има перспективу али и такмаце. Пре свега мислим на ТВ, кафиће, ресторане брзе хране, социјалне мреже на интернету. Кафана ће морати да се побрине да обезбеди опстанак тако што ће задржати своје основне карактеристике и узети од конкурената и унети у своје „ја” оно што је добро од њих – рекао је Ђорђевић.