Шта би рекле краве

Кад би могле да разликују узрок од последице, краве биглатко одбиле да једу буђав кукуруз. Нажалост, оне то не знају. Оне би то учиниле и из поноса, кад би га имале, јер не би тровале својим млеком људе који их поштено хране и негују. Или, ако би у њима постојало осећање одговорности за здравље оних који пију њихово млеко, оне би штрајковале глађу. Изашле би на тргове и протестовале против лакомислености, најблаже речено, људи, који пређоше преко свега и подигоше норму афлатоксина у млеку. Нажалост, краве не знају и зато то не могу.

Шта могу људи? Кад је реч о узроку, треба јасно поручити народу да је узрок настанка афлатоксина у млеку, и храни уопште – буђ. Садржина афлатоксина у млеку од 0,05 мгр, какве имају и друге земље, билаје изазов за свеопшту, на сваком кораку, борбу против буђи: на њиви, у складиштима хране за животиње, у просторијама где се она припрема, у силажама, стајама, млекарама, продавницама,у хотелима, у домаћинству, у оставама, у кухињи... Буђ је свеприсутна, изазов је велики, борба је трајна, зналачка, скупа, али јефтинија од људског живота и здравља.

Колика је цена улагања у борбу против буђи, у хигијену, због штете којусу претрпели произвођачи кукуруза и сточари, због афлатоксина у млеку – може се израчунати, али тешко је израчунати колико кошта људски живот и здравље.

Забашуривање озбиљних последица деловања неких узрока и ризика у околини на живот и здравље раширена је појава код људи. Афлатоксин се не види голим оком па је немогуће проценити да ли га и колико у млеку и храни уопште има. Буђсе јасно види и има непријатан мирис. Какав укус има буђава храна за краве – не знамо. То знају оне, али не могу да кажу. Отклањањем буђи – нестало би афлатоксина. Нажалост, људима то изгледа немогуће. Лакше им једа повећају норму присуства афлатоксина у млекуса 0,05 микрограма по литру на 0,5! Ради лакшег забашуривања и подношења лаковерности почеше рецитовати стихове Душка Радовића: „Млеко је здраво – ако је здраво“. Ипак, са афлатоксином није ни здраво, ни право.

У млечну кризу укључила се цела Србија: политичари, стручњаци, сточари и млекари, сељаци и грађани, свако са свог становишта и интереса. Једино остадоше по страни – краве. Шта би, на све ово што се догађа, рекле краве? Оне су осуђене да једу буђави кукуруз, јер би ако то не чине пропала држава. Ово са афлатоксином била је згодна прилика да се зарати са нехигијеном на сваком кораку. Али наш народ верује да свакабољка долази од хладноће, а са нечистоћом – лако ћемо, по оној народној: „Чистоћа је пола здравља, а она друга половина је – нечистоћа.“

Рајачка школа здравља