Србија жели „фотеље” у АБА лиги

Људи који воде кошаркашку АБА лигу изјављују протекла два дана да је „правда ипак задовољена”, док коментаришу одлуку Евролиге да јој три кола пре краја диктира ко и на који начин можеиз регионалне лиге до најјачег клупског такмичења. А нико живи се не усуђује да призна да је читава ова сезона нерегуларна, упркос томе што је такмичарски и најбоља и најлепша од свих до сада.

Како год, из Београда и Загреба се чују све гласнији захтеви за променама у регионалној лиги, па тако и оних кадровских, што у тој лиги што у предузећу које је води „Сидру”. Тако се сматра и да је неодрживо да физичка лица имају надмоћ у управљању у односу на клубове, што опет доводи до питања власничког удела.

Иако то није била главна тема на последњем састанку у Кошаркашком савезу Србије (КСС), наши клубови су најзад сагласни у нечему, а то је да морају да промене неке ствари у љубљанској канцеларији. Потпредседник КСС задужен за национално такмичење Дејан Томашевић, на питање како види будућност АБА лиге и домаћег шампионата, одговара:

– Свакако, волели бисмо сви да имамо јаку Српску лигу. Међутим, реалност је супротна. Наша три, догодине и четири клуба су у АБА лиги у којој се игра за улазак у Евролигу и било би сулудо тражити од клубова да се одрекну таквих амбиција зарад домаћег првенства које им не даје шансу за егзистенцију. Савез неће да притиска клубове. После свих дешавања дошао је тренутак да се озбиљно разговара са АБА лигом. Ево, управо држим на столу уговор који су све стране потписале 9. јуна 2009, а много тога није испуњено из тога. Сви су били гаранти, долазио је и генерални менаџер Евролиге Бертомеу. Сада, кад више нема дилеме да су српски клубови перјанице АБА лиге, недопустиво је да нико из Србије није на управљачким функцијама. Врло брзо ћемо с нашим водећим клубовима направити јаку стратегију за разговор с људима из АБА лиге. Биће и конкретних предлога из Београда за кадровска решења. Добра је ствар што су наши водећи клубови најзад усагласили са Савезом око неких важних питања.

Хтели смо да чујемо шта о томе мисле и наши клубови који учествују у регионалној лиги, пре свих петоструки узастопни првак Партизан МТС, али његов директор Драган Тодорић нам је заказао разговор за неки други пут.

Мирко Павловић, представник Црвене звезде Телеком у „Сидру”, казао нам је пре свега да изузетно цени челнике АБА лиге (Словенци Роман Лисац и Радован Лорбек и Хрват Јосип Билић) али да је непријатно изненађен што је три кола пре краја дошло до „соломонског решења”:

– Писали смо председнику АБА лиге Лорбеку и подсетили да је Црвена звезда Телеком указивала на пропозиције такмичења још на састанку Скупштине „Сидра” 11. септембра прошле године. Људи који од старта воде АБА лигу дизали су је годинама да би дошла на овако висок ниво, али сматрам да је ово идеалан тренутак за реорганизацију у управљачкој структури. Више него икада је потребно да српски клубови буду јединствени, да заједно са Савезом траже своја већа права. Црвена звезда и Партизан заслужују да имају исту моћ као Цибона, Олимпија, Будућност и Босна, која и не игра АБА лигу. АБА је удружење грађана у коме се налазе само та четири клуба. Нужне су промене и у „Сидру”, предузећу које се бави управљањем и финансијама. Дужи низ година провејава мишљење да си клубови ти који морају да имају највећи утицај на све одлуке лиге, а не физичка лица. АБА лига је победила на овим просторима, то је неминовност, али мислим да се изградило међусобно поверење да се такмичење дигне на још виши ниво. Уосталом, у новој сезони креће и плеј-оф.

Павловић истиче да у српској кући кошарке постоји мишљење да би Београд са својим провереним кадровима (једним или двојицом) могао знатно да унапреди АБА лигу. Није тајна и да и Црвена звезда и Партизан нису задовољни што Олимпија има по 20 одсто акција и у АБА лиги и у „Сидру”.

Подгоричка Будућност је својих 20 одсто оснивачког улога својевремено поделила на равне части са наша два највећа клуба (сви имају по 6,66 %), а исто је Цибона дала Задру и Сплиту.

– Све функције су подељене на људе из Хрватске и Словеније, наш Бранко Јовановић је од јесенас председник Судијске комисије али то није тако велика функција – каже Павловић који на питање о томе шта мисли о покретању Друге АБА лиге (подељене на два дела, Исток и Запад, по угледу на некадашње такмичење СФРЈ) одговара:

– То је једна од идеја Црвене звезде, по којој би Србија у том другом степену такмичења могла да има шест-седам клубова, попут Борца, Металца, Слоге, Радничког и других, који би се такмичили с екипама из Македоније и Црне Горе. Треба само пресликати нешто што је било добро а то је некадашње Првенство Југославије, својевремено најјаче у Европи. Из таквог такмичења је израсла и јака српска кошарка. Чујем позитивне тонове о идеји да се покрене Друга АБА лига. Свакако, не треба гасити домаће лиге у региону и треба пронаћи календар и за њих.

Председник крагујевачког Радничког Иван Грујин каже да поздравља иницијативу председника КСС Драгана Ђиласа који је недавно окупио за исти сто наше водеће клубове:

– КСС је наша матична кућа. Ако одатле заједнички наступама имаћемо јачу преговарачку позицију око свега. Постоји обострано поверење савеза и клубова. Савез схвата наше потребе. Наши ставови се често разликују са ставовима савеза, што је природно, али смо сагласни да клупска кошарка треба да буде расадник за репрезентацију.

Грујин каже да је АБА лига много пружила Радничком и да тај клуб жели своју будућност да „гради на Јадрану” пошто се с њега види Европа:

– Слажем се да не треба угушити наше такмичење, али која је његова сврха ако нема проходност ка евро-куповима. Што се тиче идеје о Другој АБА лиги, ја сам за њу, уколико се створе финансијски услови за њен опстанак. Што се тиче српских позиција у регионалној лиги, Србија заслужује свој удео у „Сидру” и није природно да ни на једној челној позицији немате човека из Србије иако дајемо прваке годинама.

Развојна лига Србије

Показало се у Србији да клубови нису кадри да сами воде лигу и зато је она и даље под капом КС Србије, мада је у Статуту одавно записано да треба да буде независна јер је то предуслов за улазак у Удружење европских лига (УЛЕБ).

КСС сада има идеју да се Кошаркашка лига Србије претвори у Развојну лигу са четвороструким кружним системом и она би била у перспективи трећи степен такмичења. У Сазоновој 83 разматра се и могућност стварања Друге АБА лиге па чак постоји идеја да би њена канцеларија требало да буде у Београду.

Дугови су неспојиви с фантазијама

Борис Кристанчич, уз Бору Станковића, Небојшу Поповића, Радомира Шапера и Ацу Николића највеће име оне моћне кошаркашке организације СФРЈ, као отац модерне Олимпије није сигуран да је данас и она, као и читав систем кошарке у региону, постављен на здраве ноге:

– У стварању сваког система, па и кошаркашког, треба поћи од економске ситуације. Олимпија је, рецимо, судећи по традицији једна моћна организација, али је притискају ужасни финансијски проблеми. Питање је да ли ће и оваква АБА лига бити одржива. Све се гради на дуговима, клубови никако да се суоче с реалношћу, а кад сте у дуговима нема места фантазијама. Хоћу да кажем да не постоје маркетиншке основе за велике фантазије. О стручним, кошаркашким аспектима сада и не треба расправљати, јер пре њих долази на ред економија.

Кристанчич, који је имао водећу улогу у организовању Светског првенства у Љубљани 1970, када смо освојили прво злато, подсећа да је тај шампионат успешно организован без иједног динара државне помоћи.

– Кошарка је у Југославији била постављена на веома здравој основи. Сада је заражена разним вирусима, имамо вештачки тимове не трају дуго, то није перспектива. Треба све сместити у реалне економске оквире, јер овако је лудовање неизбежно. Са овако надуваним ценама играча и тренера нећемо нигде стићи. Кад изађете на тржиште, ту се све види. Сви имају по четири-пет странаца. Све смо ближе циркусу а мање кошарци какву ја видим која би требало да почива на стварању играча.

КК Загреб разочаран пропозицијама АБА лиге

Недавну одлуку београдске Мега визуре да се пресели у Крушевац многи су схватили као покушај да се „заобиђу” нови прописи АБА лиге по којима од наредне сезоне у њој неће моћи да игра више од два клуба из истог града.

Није тајна да је лига тако поступила у страху од најезде клубова из Београда и Загреба. Тај пропис тренутно тишти КК Загреб, водећи тим хрватске лиге, јер тешко да ће у конкуренцији Цибоне и Цедевите успети да буде један од два најбоља клуба из хрватске престонице.

– Где то има у спорту чији је основ резултат на терену – каже директор КК Загреб Иван Божанић који је у том клубу био све, од играча, преко тренера до функционера.

– Шта да кажемо играчима ако: „Не можете у АБА лигу јер могу само два клуба из једног града. АБА лига је приватна прича, са позиције бизниса и користи за њих који раде у њој. Национални савези би требало да штите спортски резултат а они ништа не раде по том питању. На овим просторима се квалитет стварао на бази такмичарског набоја, а он се сада гуши. Зато се сетим речи Дина Рађе док је играо у НБА: „Кажу ми гуд гејм, а ми изгубили 30 разлике”. Ја кад изгубим с 30 разлике три дана не излазим из куће.

Божанић каже да нигде не пише да Загреб не коже да буде домаћин у Карловцу, као што би Мега визура могла да буде у Крушевцу. Он се још од оснивања регионалне лиге залагао за јаку хрватску лигу и сматра и данас да би домаћа првенства требало да буду основ развоја кошарке у региону.

– Сви клубови сада купују странце да би наводно развили некакав бизнис у АБА лиги а видимо да финансијски пропадају. Полакоме се кад виде да им је у тој лиги све плаћено. Али, мораћемо сви да се вратимо производњи играча јер то је једини спас. Тако се некада радило у југословенској кошарци, а данас премало стварамо и ми у Загребу и ви у Београду и зато нам тако играју репрезентације.

Треба нам третман који има Шпанија

Почасни генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА) Борислав Станковић, од оснивања евро-купова укључен у њихову организацију (прво члан комисије па њен председник), стално наглашава последњих година да српска кошарка мора да базира своје успехе на својој лиги:

– Србија, као и Хрватска и Словенија, требало би да се изборе да буду третиране у кошарци као Шпанија. Ја сам за национална такмичења, да из њих најбољи иду у евро-купове.