Остали смо без идеје

На недавном Светском шампионату рукометаша, на крају десетопласирана репрезентација Србије је утакмицу која је отварала пут ка полуфиналу изгубила од Словеније, чији национални тим је касније и заузео четврто место. Где је словеначки рукомет у односу на наш, још боље говори то што има два представника у предстојећој осмини финала Лиге шампиона (више само Немачка и Шпанија).

Бившег европског првака (2004) из Цеља је, после полудеценијског одсуства, међу 16 клубова Старог континента одвео наш прослављени рукометаш Владан Матић (42), показавши и да први тренерски успеси нису били „почетничка срећа”. Пре неки дан, освојио је и други трофеј од доласка пре годину и по, одбранивши Куп Словеније. У финалу је потукао шампионско Горење из Велења, другог репрезента у завршници елитног европског такмичења, врло убедљиво, уз чак „плус осам” на полувремену.

– Горење је снажна екипа, победила нас је два пута у Првенству. У првом полувремену су моји играчи имали пуно контри и полуконтри, у другом су мало више пазили на семафор, пошто смо претходни пут изгубили од Горења иако смо имали четири гола предности пет минута пре краја – каже некадашње сјајно лево крило, сада већ један од водећих европских стручњака млађе генерације.

У словеначком првенству предстоји мини-лига за првака, са шест клубова. Цеље је надомак примарног циља, обезбеђивања места у Лиги шампиона за догодине (иду прва два тима). На другој позицији, заостаје три бода за Горењем, а има шест више од Копра и седам од Марибора. Словеначка лига је, према табели успеха у еврокуповима, пета у Европи:

– Добро се ради. Криза се осећа, и овог лета ће неколико играча отићи у јаче лиге, али словеначка је веома квалитетна. И у малим местима мора да се игра са 90 до 100 одсто снаге. Копар је по именима можда и први, али је имао велике проблеме са повредама и уигравањем. Марибор је увек тежак противник. Тешко је причати о шансама за титулу, јер смо наставили да се осипамо због повреда, Мађар Лекаи је трећи који је зато отпао, од почетка сезоне. Можда ћу морати и неког пивотмена да пребацим на бека. Наш заштитни знак је одбрана.

Јесенас је у Цељу пао и европски првак Кил, па не чуди што је ЕХФ за дерби првих мечева осмине финала Лиге шампиона прогласио сусрет заказан за 16. март у Словенији, између Матићеве екипе и Хамбурга, који је недавно у Нишу потопио Партизан са 21 голом разлике.

– Лепо је што има тензија пред ту утакмицу, и навијачи су мало „полетели”. Ми оно што следи схватамо као награду за труд који смо уложили, а имамо убедљиво најмањи буџет у Лиги шампиона, уз Горење и Адемар. Хамбург је апсолутни фаворит, али неће му бити лако...

Уочи ових дуела, и један француски рукометни портал је о феномену Цеља урадио велики интервју са Владаном Матићем. Збиља, ренесанса клуба, који је процветао деведесетих година (три пута финалиста Купа, а само седам сезона прволигаш у СФРЈ) почела је доласком Шапчанина на кормило, претпрошлог лета.

– Ово је ново Цеље. После улагања великих средстава, које није дало резултат, направљен је велики рез. Сада имамо тројицу играча која су добро плаћена, тројицу – четворицу са неким средњим приходима, остало су млади играчи који играју за стипендије. Просек је 21-22 године. Пред 5.500 навијача ти момци се разлете по терену, а и у Мадриду смо били близу да победимо Атлетико. Од 18 играча, 12 је из клупске школе рукомета. У репрезентацији Словеније ове године су била четворица наших играча, без двојице голмана који нису због повреда. Имамо још двојицу-тројицу који ће ускоро бити за национални тим, а у свим селекцијама укупно 15 словеначких репрезентативаца. Још више ћемо се бавити младим играчима, правићемо и Академију која ће све повезати, рукомет, наставу, исхрану, о којој се и сада посебно води рачуна. Наш слоган је „од младих звезде”. Велико је интересовање младих играча да дођу овде, недавно смо ангажовали и 18-годишњег Црногорца који је био у Атлетику. Овде се прво праве људи, па играчи. Селекција је на првом месту.

Током Светског првенства, Матић је често био саговорник словеначких медија, због борбе са Србијом, из које га новинари нису звали. О успеху Словенаца у Шпанији каже:

– Селектор Денич је јако добро сложио систем. Нема неке звезде у репрезентацији, али игра се стабилна одбрана и брзо у нападу. Свако може да игра брз рукомет, али то треба да буде и организовано. За разлику од нас, они имају седморицу, што у репрезентацији што у Лиги, који могу да буду организатори игре.

Недостатак врхунског средњег бека је означио као главно питање српске репрезентације:

– Екипа је добра, талентована. Нећу рећи ништа ново, али потребан је један прави организатор игре. Ако се сетимо Светског првенства 1986. на којем је освојено злато, видећемо да је селектор Живковић предност дао Грубићу, који је голгетерски био доста слабији од Портнера, али је радио за Вујовића, Цветковића и остале. Ненадић је између средњег и левог бека, може и да донесе и да проспе, игра рукомет за себе. Потребан је још неко на тој позицији. Некада смо ми „продавали” лаке голове, а овако „силујемо” с тешким бековима. Остали смо без идеје.

Матић је тренерску каријеру градио ван Србије, у којој је за то време неретко био оцрњиван. После низа лоших искустава, каже да би, шта год да каже о ситуацији у нашем рукомету, био погрешно схваћен.

– Свим срцем сам уз Србију, од које сам добио национално признање. Србин сам, у Србији ми је стално боравиште, у Словенији и Мађарској су привремена. Немам мађарски пасош, како се тврдило. Биле су потпуне лажи и да врбујем играче за друге репрезентације. Планирам да дођем на утакмицу Србије и Аустрије у Грацу.

----------------------------------------------

Знање и психологија

После играња у Металопластици, Звезди и Партизану, Матић је шест година носио дрес Пик Сегеда, у којем је одмах наставио као тренер, и у првој сезони прекинуо 11-годишњу доминацију Веспрема у Мађарској. Некада играч код великих тренера, Живковића, Покрајца, на почецима у Шапцу чак и Арсланагића, гради свој начин рада.

– Доста тога сам прошао као играч и унео у свој стил. Али, некада је од знања битнија психологија. Пре годину и по су ми говорили да сам луд што правим тим са децом. Од младих играча човек много и претрпи, али је важно да ту нема лоших намера. Мени се као тренеру све „отворило”. Поносан сам и на годину и по у Ференцварошу, који је тада постао стабилан прволигаш и дошао до трећег места у Мађарској. А имао сам велику част да као странац будем помоћни тренер репрезентације Мађарске 2009. године, када је била шеста на Светском првенству и 2010. на Европском када се није прошла група. Иако су ривали били јаки, био сам разочаран, и сам отишао.

----------------------------------------------

Зеленовић за пример

Цеље има тројицу српских рукометаша. На легендарног голмана Дејана Перића (42), који ће овог лета окончати каријеру, Матић ће рачунати у завршници сезоне. Међу носиоцима екипе су репрезентативци, Алем Тоскић (31) и Немања Зеленовић (23), МВП завршнице Купа Словеније, који је показао потенцијал и у Шпанији.

– Зеленовић је за пример, велики радник и професионалац, и продужио је уговор за две године. Још не зна све, али је толико напредовао да ће за годину-две моћи да буде ослонац репрезентације – истиче Матић.