Занати, компјутер и – енглески

Високе технологије, које се примењују у развијеним земљама Европске уније утичу на продуктивност, али и на потребу прилагођавања расположиве радне снаге таквом начину рада.

У Шведској се, такође, примењује висока технологија у индустријској производњи, па ипак постоје и послови који морају да се ураде ручно.

Како је шведска привреда све више окренута услужним делатностима, велики индустријски магнати све чешће одлучују да руковођење фирмама остане на тлу Шведске, а фабрике исељавају на азијатско тло, али и у Пољску и Чешку, где је радна снага јефтинија.

Сада су неке од великих фирми, оријентисаних на ангажовање радне снаге ван матичне земље, решиле да се окрену Балкану, а расте интересовање и за Србија као неискоришћени потенцијал у квалификованој радној снази и истовремено као могуће тржиште.

Занати су драгоцени, јер и када се производња заснива на врхунској технологији постоје послови који морају да се обаве ручно. У Србији се негују ти стари занати, који могу да буду од велике користи да се споје страни капитал и наше веште руке. То је она врста послова који могу да привуку шведски капитал да се брже и боље пласира овде, а да се тако добијени производи нађу, не само на српском и шведском тржишту, већ да преко Шведске стигну и на светско тржиште. То је порука Бењта Лундегрена, маркетинг менаџера познате шведске фирме Еwес која се бави производњом најсавременијих опруга за ауто-индустрију и друге индустријске гране.

– То што је овде стварно добро и представља велико богатство јесте знање заната, а права штета је што су се они задржали у малим радионицама а не у већим у којима би дошли до изражаја и где би их запазили велики магнати из света. То је једно. Затим, недостају, а важна су, језичка знања: боље познавање енглеског језика које је неопходно у свету бизниса због лакше комуникације. Добро је савладати што боље и компјутерски језик јер је интернет савремено средство комуникације – каже Бењт Лундегрен.

Према његовим речима, актуелна тема у Шведској, али и широм света, јесте – екологија. То значи да стране компаније, укључујући и оне из Шведске, све више воде рачуна и о еколошким аспектима земље у коју улажу капитал, ма колико да то узрокује поскупљење производње. Зато је ово, балканско подручје постало све атрактивније страним инвеститорима:

– Док су у азијатским земљама много лошији услови за рад, дотле су на Балкану и у Србији они неупоредиво бољи и то је тај еколошки аспект без којег се више неће моћи, иако је радна снага у земљама овог дела Европе скупља.