Стрес дуг осам сати

Феномен стреса повезаног с послом добио је забрињавајућу димензију у целом свету. И док се смањују традиционалне патологије повезане с послом, повећавају се фрустрације и психолошки осећај нелагодности. Према ранијем опсежном истраживању европског "Воркинг кондишна", чак 28 одсто запослених у Европи патило је од поремећаја повезаних са стресом на послу. Проблем је, процењују исти истраживачи, у међувремену увелико нарастао у свим земљама.

У Луксембургу је, на пример, 17 одсто изостанака с посла у сектору сервиса и комерцијале било директна последица психосоматских проблема због стреса. У Холандији су крајем прошле деценије ментална обољења била главни узрок радне неспособности (32 одсто изостанака с посла), док је у Швајцарској 14 посто радника с дужим раздобљима изостанка с посла, тачније плаћеног боловања, потврдило да је мотив за то стрес. У Аустралији је спроведено истраживање о изостанку с посла због стреса, и то на узорку запослених у телефонским компанијама, које је утврдило губитке од 150 долара по оператору по години, док је у Америци ситуација многоструко гора.

Стога се светска забринутост због утицаја стреса на здравље запослених усмерава на решавање тог проблема, о чему је било речи и на конгресу у Падови где су утврђене димензије тог феномена. А димензије нису мале, и то више није феномен већ свакодневна појава. Како то савремено обољење лечити и, још боље, како воле да кажу лекари – како превентивно да се делује?

Стручњаци Светске здравствене организације сугеришу позитивно организационо понашање и репројектовање радних задатака. Суштина је у томе да одговорни у фирмама, ако примете учесталост стресног понашања код запослених, мењају систем рада, организациону шему, чак и радно време, количину обавеза на дан или у одређеном пресеку времена.

Један од испитаника у Швајцарској, који је дуже одсуствовао с посла а на крају га и изгубио, најсликовитије је објаснио шта му се све дешавало и како се његова болест манифестовала. Од јутра, од буђења, био је напрегнут и у страху да не закасни на посао, а по свакодневном доласку у компанију, у којој је најављено смањивање броја радника, био је опседнут тиме да не направи погрешан потез, учини нешто што се не би допало надређенима... Скраћивао је паузе, избегавао да обавља физиолошке потребе, а почео је да пати од високог крвног притиска, мигрене, чира. После перфорације чира на радном месту, и неколико недеља боловања, притисак му се стабилизовао, а мигрене престале. Појављивањем на послу, здравствени проблеми су се поновили у још тежем облику. И тако неколико пута.

У Холандији је менаџмент једне фирме за компјутерски дизајн увео клизно радно време, и испуњавање норме не на месечном већ на полугодишњем нивоу. Број дана радника на боловању због менталних обољења убрзо се преполовио.

А код нас? Због транзиционих околности, неповољне привредне ситуације, ретко ко може опуштено да се понаша на послу. Број кардиолошких и можданих обољења је драстично нарастао, а то потврђују специјалисти медицине рада. Савет лекара је практично универзалан – редовно контролисати здравље, вршити лабораторијске претраге крвне слике. Из тих налаза сваки лекар може много да вам каже о стању вашег организма. А и без лекара могу да се утврде основни чиниоци ризика који доводе до стреса. И, наравно, да се покуша да се отклоне, или барем, умање.