Детективска прича Марка Нофлера

Шта остаје човеку који неопрезно задре преко границе интиме жене коју воли? Разочарење, стид, флаша вискија, гомила лажи, самоћа, бол у очима… тако пева Марк Нофлер у композицији „Приватна истрага” (Private investigations).

Музичком цртицом, која у себи носи дух мини-криминалистичке приче, аутор као да нас саветује да мање сумњамо, у друге и у себе, да будемо отворенији и да волимо искреније.

Извесна звучна мистика која неодољиво избија из „Приватне истраге”, многе је зауставила у покрету и натерала их да ослушну Нофлерову изузетну гитарску деоницу, која је још један доказ да рок балада најупечатљивије звучи управо када је одсвирана на класичној гитари.

Нофлер је, такође, показао да дужина композиције која претендује да постане хит („Приватна истрага” на синглу траје скоро шест, а на албуму безмало скоро минута), може да се претвори у јак адут. Наравно, под условом да је изводи врхунски мајстор.

У ствари, тешко је рећи да ли је „Приватна истрага” вокална или инструментална композиција. Текст песме, ма колико кратак био, делује упечатљиво и на суптилан начин осликава горак укус у устима који остаје по сазнању нечега што човека натера да се окрене себи и неке важне одговоре потражи дубоко у души. Ипак, након текста следи дугачак инструментални део који пред нама отвара сву лепоту и свирачко мајсторство Нофлера и његових колега из бенда „Дајер стрејтс”.

Марк Нофлер, гитара и вокал, Дејвид Нофлер, друга гитара и пратећи вокал, Џон Ајлсли, бас, и Пик Витерс, бубњеви, први пут су се огласили 1977. са музиком која је представљала фину мешавину џеза, блуза и фолка. Почели су са пет демо снимака, међу којима је био и будући светски хит „Sultans of Swing”.

Ипак, оно чиме су највише пленили била је чистоћа звука. То се, пре свега, односило на Нофлерове гитарске деонице по којима је бенд и стекао општу препознатљивост и привукао пажњу једнако публике и критичара. И то у време када су се други музичари ослањали на громогласна појачала и најразноврсније педале за корекцију звука, које су у то доба ницале као печурке после кише.

„Дајер стрејтс” су већ са правим студијским издањем „Sultans of Swing”, успоставили музички критеријум који је за многе, заувек, остао недостижан. Уследили су „Lady Writer”, „Romeo and Juliet”, „Tunnel of Love”, „Money for Nothing”, „Brothers in Arms”...

Главни адут, ипак, били су им албуми. Први, назван према имену групе, снимили су 1978. за 12.500 фунти, у Лондону, а под продуцентским надзором, такође угледног музичара, Мафа Винвуда, брата чувеног клавијатуристе и певача Стивија Винвуда. Албум није баш најбоље примљен код публике, али по издавању песме „Sultans of Swing”, све је кренуло набоље.

У музичким аналима остало је записано да су „Дајер стрејтс” продали више од 120 милиона албума, од чега је само чувени „Brothers in Arms”достигао тираж од више од 30 милиона примерака.

Током петнаестак година редовног рада освојили су много награда, међу којима и четири „Гремија”. Ипак, код куће, у Великој Британији, никада нису стигли на прво место листе најслушанијих. Насупрот томе, преко Атлантика, у САД, стекли су статус рок икона.

Гитариста Марк Нофлер кренуо је 1995. својим путем, на којем су га раширених руку дочекали најбољи инструменталисти џеза, блуза и рокенрола.

----------------------------------------------

Приватна истрага

За мене то је мистерија – почетак игре

Уз уобичајени хонорар – плус трошкови

Поверљиве информације – ту је дневник

Ово је моја истрага – не и службена

Базам около, проверавам чињенице – гребем по прашини

На свашта се налети у овој врсти посла

Издаја и превара – увек се нађе неки изговор

Па и када пронађем узрок, никако да се навикнем

И шта добијеш пред крај дана?

Шта добијеш за себе лично?

Флашу вискија и нову серију лажи

Жалузине на прозорима и бол у очима

Страх за сопствени живот – без надокнаде

Приватна истрага...