Супервизор: Америка

Променом геополитичке карте Европе после рушења Берлинског зида и немачких амбиција да кроз јачање ЕУ обликује Европу по својим замислима, САД су схватиле да ће њихов утицај постепено слабити. Уз наговештаје да ће дотадашње војно присуство САД у Немачкој, изван структура НАТО, морати знатно да се смањује а једног дана и оконча, убрзано се приступило дефинисању војне доктрине Пентагона за овај део света. У ту доктрину је и те како укључен западни Балкан.

Без обзира на то што су САД одиграле значајну улогу на крају ратних операција у Хрватској кроз посредно ангажовање у „Олуји” и „Бљеску”, и пресудну у БиХ, закључењем Дејтонског споразума, оне су ипак осетиле да су остале у минус позицији, посебно у односу на Немачку, у коначном расплету југословенске кризе.

Због тога је Америка поставила себи циљ да ојача свој утицај у Европи, да јој покаже да без ње није способна да решава битна питања безбедности у свом региону али и да обезбеди нову локацију за своју војну базу. Раније, пре Дејтона, обавештајне информације су указивале на америчко регистровање КиМ као идеалне локације за војно присуство САД у овом делу света. Све што се потом дешавало у Србији и са Србијом велика је несрећа за њене грађане. Рамбује, „Милосрдни анђео” и такозвани преговори Београда и Приштине, што се Србије тиче, само су игра мачке и миша, а и лекција ЕУ да без САД није способна да реши овај проблем.

Локација „Бондстила”, највеће америчке војне базе у овом делу света, и њен геостратешки значај, јасно показују да САД нису дигле руке од овог региона. Ту је кључ настанка и решавања проблема КиМ, односно независности „државе Косова”. Илузија је да се о питању КиМ преговара у Бриселу, а одлучује у Берлину. Биће, ипак, да онај „супервизор” који је раније седео уз Купера а сада уз Ештонову држи све конце у својим рукама. Западни Балкан ће се интегрисати у ЕУ, „датума” ће сигурно бити, али по замислима САД, јер у противном губи се „адут” за нове притиске и уцене. Србија има још понешто да „испоручи” (омиљен израз империје „to deliver” за примену „меке силе”).

Долазимо, на крају, и до недавне изјаве амбасадора Кирбија у Новом Пазару, која само потврђује чињеницу да се ништа случајно не дешава у америчкој спољној политици. Без имало дужног респекта према домаћину, амбасадор је изјавио да „САД не желе Републику Српску на Косову, јер то није добро испало ни у БиХ”. Ради се о својеврсној поруци Београду да неће проћи његова ни резолуција ни платформа о КиМ. Бавите се запошљавањем и економским развојем а ми ћемо вам, као да је поручио, решити питање КиМ и Републике Српске.

Изјава је кратка, али вишезначна. Њен „тајминг” и избор места где ће је саопштити говоре много. Послата је порука Београду да смањи ионако минорне захтеве према Приштини ради добијања „датума”, Бањалуци да би требало да се „припреми” за ревизију Дејтона, а Новом Пазару? „Пријатељи Санџака” је „кокус” моћних држава, а он не може остати без резултата.

  Амбасадор у пензији