Проблем је систем, а не људи

Последњих неколико дана провео сам у Београду да бих промовисао јапанску пословну филозофију – каизен и сарадњу наше две земље - Јапана и Србије. Каизен потиче од речи каи, што значи промена, и зен, што преводу значи добро. Оно што је одлично у каизену то је веровање да у свему што радимо има сувишног рада и да процесе можемо да уредимо тако да буду бољи за наше клијенте, запослене и компанију. То је једноставан концепт који свако може да научи и баш зато од нас захтева да кажемо: „Тренутно ово није најбољи начин – хајде да га побољшамо”. Уместо усредсређености на напорнији рад запослених, ми се фокусирамо на проналажење непотребног рада (све што радимо а клијентима не доноси вредност) и покушавамо да га елиминишемо.

Један од наших запослених у Јапану је из Србије, и то је додатни разлог што према Србији гајимо посебне симпатије. Такође, у правом тренутку, једна компанија из Србије показала је интересовање за каизен. Након тога је један број компанија са којима сарађујемо у Јапану посетио Србију због обележавања 130 година јапанско-српских односа. По повратку су рекли да желе да оформе организацију у циљу проширења јапанско-српских пословних веза и замолили су нас да им се придружимо. То су били неки од повода за нашу посету Србији током које смо упознали дивне младе људе пуне ентузијазма, a гостовали смо и на Факултету организационих наука који је организовао предавање и разговоре. Имам осећај да сви заједно радимо на изградњи значајног партнерства.

Мислим да је Србија земља идеалне величине за инвестирање у мала и средња предузећа. Има одличну географску позицију и, што је за Јапанце још важније, Србија и њен народ су веома гостопримљиви. Заиста, подједнако трагамо за пријатељством као и за пословима јер волимо да одржавамо и развијамо везе. Људи с којима сам се сусрео су позитивни. Ово је веома важно за пословање с Јапаном. Београд је сигуран град и верујем да заједнички можемо да реализујемо многе пројекте који ће људима обезбедити запослење.

Мислим да је од суштинске важности што ми у Јапану имамо обичај да кажемо да „немамо ресурсе – већ само људе”. Мислим да је ово здрав начин размишљања. Уколико не поседујете ресурсе и новац онда сте усредсређени на то да боље размишљате. Када боље сагледавате ствари увидећете да имате много и да можете да промените ствари.

Јапан такође може много да научи од Србије о мерама које је она предузела након бомбардовања, али и о жртвовању важних ствари. Ми смо на олтар „економског просперитета” принели многе жртве, али смо увидели да смо жртвовали и бројне важне ствари. Сада покушавамо да их вратимо и кажемо да у животу постоје ствари које су вредније од економског просперитета.

У Јапану имамо компаније које упошљавају особе с посебним потребама које конкуришу кинеским компанијама и побеђују их ценама. Они ово чине захваљујући каизену. Стално се усавршавају и снижавају своје цене. Мислим да каизен може да помогне на два фронта: да видимо које проблеме имају наши клијенти, и то ће нам дати идеју о томе коју вредност можемо да представимо тржишту. То нам помаже да унапредимо пословање и начин рада да бисмо знали да стално напредујемо. Мислим да је Србија сјајно место јер су људи свесни да морају да напредују. Многе земље то не увиђају.

Каизен институт има канцеларије у 26 земаља и оне раде успешно, што је доказ да је каизен у многим земљама примењив. Сматрам да кључ за његову примену у Србији представља разумевање концепта путем студија и да се он једноставно имплементира у пракси. Једном када то урадите и примените, онда можете да погледате уназад и много ћете научити. Почните тако што ћете само очистити свој радни сто и видећете неки ефекат. Кључ успеха је у пружању прилике људима који раде да учествују у доношењу одлука о томе шта је најбоље за компанију и за процесе на којима раде, али и да буду одговорни за свој део посла. То значи да морате да инвестирате у обуку. На крају бих рекао да систем увек представља проблем, не људи, стога хајде да видимо како можемо да га поправимо.

Директор операција Каизен института из Јапана