Лоша обућа и даље проблем број један у Србији

Највећи број пријава потрошача и даље се односи на обућу и то нарочито спортску. Затим следе пријаве на телекомуникационе услуге и на мобилне телефоне и то најчешће оне које се купују, односно добијају на коришћење од оператера приликом закључења уговора о пакету услуга.

Ово, уочи Светског дана потрошача, 15. марта, показују извештаји које редовно Министарству трговине достављају удружења за заштиту потрошача у Србији. Осим тога, примедбе на квалитете спортске обуће високо се котирају и на скали најчешћих рекламација које су у протеклих годину дана читаоци упућивали редакцији „Потрошача”.

Поставља се стога питање да ли ће и на који начин држава покушати да реши проблем одбијања продаваца обуће да реагују на рекламације купаца.

Како је „Потрошач” већ писао, још пре годину и по дана је Национална организација потрошача Србије, због веома великог броја рекламација на квалитет патика познатих светских произвођача, упутила светској организацији потрошача – Consumers International допис у којем се указује на овај проблем.

Како су у рекли у НОПС-у рекламација, односно замена обуће која пукне у гарантном року од шест месеци готово је немогућа мисија.

– У Закону о заштити потрошача јасно стоји одредба о доказивању саобразности, односно исправности робе. У првих шест месеци од куповине тај терет је на трговцу. То значи да они морају да докажу да је неки пар патика у складу са његовом наменом, односно да они докажу како, где и чиме је потрошач узроковао оштећење – објаснили су у НОПС-у, али и додали да све то у пракси изгледа потпуно другачије, јер сви увозници имају склопљене уговоре са акредитованим лабораторијама за испитивање.

– Пре свега недостатак адекватних стандарда за спортску, али и обућу уопште, узрокује овај велики проблем. Ми немамо начин да испитамо савитљивост ђона, на пример. Како да докажемо лош квалитет материјала када не постоји законски начин. Због тога произвођачи могу да направе значајне уштеде употребом сировина које ће испољити своје недостатке врло брзо. Осим тога, постоје и случајеви да трговци не желе да реше очигледну грешку у производу, већ се заклањају иза „неадекватног одржавања” – објашњава Зоран Николић, потпредседник НОПС-а, али додаје да решење постоји у брзој и ефикасној измени али и примени свих законских прописа чиме се отклања било каква сумња у квалитет обуће.

– На тај начин акредитоване лабораторије имају могућност да стварно провере квалитет, а потрошачи на прави начин добију заштиту од независних институција. Не треба заборавити могућност да потрошач упути обућу другој лабораторији на анализу како би се потврдио (или не) налаз оне на основу које трговац заснива свој коначан суд о исходу приговора – наводи Николић.

Редакција „Потрошача” упитала је Министарство трговине да ли је од Акредитационог тела Србије тражено да испита акредитације појединих лабораторија на чија се решења грађани највише жале?

– У претходном периоду смо одржали низ састанака са представницима појединих лабораторија, са циљем решавања актуелних проблема. Морамо да нагласимо да лабораторије добијају акредитацију да утврђују испуњеност одговарајућег стандарда, а не да утврђују саобразност, односно несаобразност производа. Дакле, лабораторијским испитивањима може се утврдити да је производ произведен у складу са одговарајућим стандардима за конкретан производ. Искључиво, вештак одговарајуће струке поседује одговарајућа стручна знања да утврђује несаобразност, имајући у виду конкретну околност, и да на основу тога да налаз и мишљење – рекли су у министарству.

Према њиховим речима, закон не обавезује трговца да утврђивање несаобразности повери некој од лабораторија за контролу квалитета, мада је то често случај у пракси.

– Морамо да нагласимо да мишљење лабораторије ни на који начин не обавезује трговца, као и да нема утицаја на судску одлуку, у случају да потрошач затражи судску заштиту – наводе у Министарству трговине.

-----------------------------------------------------------------

Закон о заштити потрошача мења се у децембру

Планом рада владе за 2013. годину, у децембру је предвиђено усвајање закона о изменама и допунама Закона о заштити потрошача, најављују у Министарству трговине.

– Пре формирања радне групе за израду тог закона, чији су чланови између осталог представници министарстава, удружења за заштиту потрошача, представник привредне коморе и еминентни стручњаци из области заштите потрошача, анализирали смо који су најчешћи проблеми у пракси и спровођењу – кажу у министарству, прецизирајући да ће због тога овлашћења Тржишне инспекције бити додатно проширена.

– Планирано је да се Тржишној инспекцији повери могућност контролисања рокова испоруке производа купцу, контролисање тога да ли је трговац испоручио образац за једнострани раскид уговора који је закључен ван пословних просторија (на промоцијама) или коришћењем средстава комуникације на даљину (телефон, интернет, ТВ продаја), контролисање тога да ли је потрошачу предат производ одговарајуће тежине, односно запремине – најављују.

Зоран Николић, потпредседник НОПС-а, сматра да више људи зна за своја потрошачка права и организације, али како каже, основне мане се односе на рок решавања приговора.

– Трговци и даље не поштују одредбу којом су обавезни да сваку оправку или замену реше у најкраћем могућем року, односно у року где потрошач неће трпети последице. То значи да није дозвољена оправка телефона или лаптопа од тридесетак дана. Некад трговци заиста не желе да поштују законско право потрошача и да без значајних неугодности реше рекламацију. Но, заборављају да је право потрошача да управо због тога раскине уговор – подсећа Николић.