Научила много радећи са Алмодоваром

Звезда фламенка и џеза Конча Буика наступиће вечерас у Центру „Сава”, у оквиру „Гитар арт” фестивала. Шпанску певачицу, пореклом из Екваторијалне Гвинеје а рођену на Мајорки, често су поредили са Били Холидеј или Нином Симон, али она је изградила сопствени музички израз, за који су критичари имали само речи хвале. Нису је мимоишле ни многобројне награде, а овенчана је и латино Гремијем.

Конча Буика прича за „Политику” како обожава да открива нова места, да је највише занимају осмеси публике, али не обећава ништа…

– Кад сам била мала нико није очекивао ништа од мене, што ми је помогло, јер нисам била под притиском да урадим нешто. Зато све што сам постигла у животу сматрам успехом. Ако унапред знаш шта те чека, онда не можеш да осетиш лепоту онога што је испред тебе.

У Кончиној музици осећају се различити утицаји – од фламенка и копле, до соула, џеза и блуза, а све то у моћној изведби. Ни сама не зна како је те „супротстављене” жанрове спојила у једно:

– Не размишљам превише о ономе што радим, само знам да ми је потребна слобода.

Отишавши из Шпаније, трбухом за крухом, стигла је у Лондон, а онда се запутила „преко баре” у Лас Вегас, где је испекла занат радећи као имитаторка Тине Тарнер у једном од тамошњих казина:

– Тада сам схватила колико су велике границе људског тела. У Лас Вегасу сам радила као луда. Од 10 ујутру до два иза поноћи у четири шоу програма и била сам преморена. Нисам никад мислила да је могуће да гласне жице издрже све то.

Одрастајући на Мајорки, осећала се као аутсајдер, јер је, како објашњава, на том космополитском острву било мало црнаца. Почесто се осећала чудно, као једина црнкиња у аутобусу, биоскопу… Пре неколико година преселила се у САД. Али, није то била тешка одлука, јер опет је на сунцу, крај воде, у Мајамију:

– Осим тога, осећам се привилеговано што могу да одем у било који кутак планете. Ја сам као политичар и ратник, само битна разлика је у томе што су моје оружје ноте, песме, инструменти, и што освајам битке које сам започела. Политичарима то баш и не полази за руком. Можда захваљујући мени Руси могу да упознају сјајну афричку културу, или ја могу да упознам српску културу слушајући неког вашег музичара у Мајамију.

У филму Педра Алмодовара „Кожа у којој живим” Конча је играла епизоду, а отпевала је и две песме. За Педра каже да је диван и помало луд:

– Када си са њим, осећаш се као код куће, јер он је прави слатки дечак. Много сам научила радећи са њим, али и са Нели Фуртадо, Силом, или Анушком Шанкар. Имаш неки сан, а онда ти се деси да је на сцени поред тебе Нели Фуртадо. То је магија музике!

Признаје да је опседнута послом, а шестим албумом, који сматра најхрабријим у каријери, Конча ће у мају обрадовати верне обожаваоце које назива племеном:

– Ми јесмо племе, јер окупљамо се заједно да бисмо поделили исте ствари, мисли, тајне и није битно да ли смо из Јапана или Финске…

---------------------------------

Ништа без вина и пршуте

– Добро вино, музику, море…све моје „дроге” успела сам да нађем у Америци, али најбољу шпанску пршуту „серано” не могу никако, и веома сам тужна због тога. Али, имам среће да путујем светом и да испробавам различите кухиње, и са том знатижељом дошла сам и у Србију – каже Конча.