У „Трепчи” је запослено 1.300 радника

На северу Косова које заузима 11 одсто територије Косова и Метохије, а просторе се на 1.200 километара квадратних, у четири општине – Косовска Митровица (северна), Звечан, Лепосавић и Зубин Поток живи више од 70.000 житеља, од којих је 97 одсто Срба. Преосталих три одсто су Албанци, муслимани, Турци, Горанци, Роми, Ашкалије и Египћани.

За „Политику” је Крстимир Пантић, заменик директора владине Канцеларије за КиМ у Косовској Митровици, потврдио да житељи северног Косова након рата живе у изузетно тешким безбедносним условима. Већина њих је социјално угрожена, јер и поред 49 фирми, које нису престале са радом, 14.000 прима новчану надокнаду од државе Србије у износу од 11.000 динара.

Иако 49 фирми није престајало са радом у њима је ангажовано 2.600 радника. Како наводи Пантић највише радника запослено је у РМХЈ „Трепча” где је од 3.500 радно ангажовано 1.300.

Пре рата, наводи Пантић, у четири општине на северу КиМ 16.500 становника било је у радном односу, поратне прилике условиле су да су се људи у потрази за хлебом окренули приватном сектору. Тако је у четири општине по евиденцији регистрован 471 приватни објекат, а упослена је 1.271 особа. Углавном су отворене самосталне занатско-трговинске радње, угоститељски објекти, кафане, бензинске пумпе.

На тржишту рада евидентирано је 7.528 особа, а највећи проценат незапослених има средњу стручну спрему – 46,27 одсто. Бројни су и дипломци Економског факултета, професори разредне наставе, правници па тако 433 особе са седмим степеном чекају посао. Евидентирано је да је са вишом стручном спремом на бироу рада 278 становника.

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици има 10 факултета са 7.400 студената. На северу Косова раде 24 основне и средње школе са 7.000 ученика.

Ове четири општине биле су после рата, али и после погрома 17. марта 2004. године место за расељене и избегле, како из Хрватске, тако и из Босне и Херцеговине па их на целој територији северног Косова у колективним центрима али и у приватном смештају има 7.559. Највише расељених, после погрома 2004. године (али и после рата) има општина Звечан где је стационирано 3.517 особа које чекају повратак у своје домове највише на територији Косова и Метохије. По речима Крстимира Пантића и у Митровици је евидентирано 3.450 особа које чекају повратак у своје домове.

Безбедоносна ситуација је највећи проблем житеља северног дела Косова који у страху од насилног интегрисања у институције косовског система самоиницијативно организују дежурства на барикадама како у самим градовима, односно магистралним путевима који воде из Приштине ка Рашкој и из Јужне Митровице ка Рибарићу, односно Новом Пазару, тако и у близини административних прелаза Доње Јариње и Брњак, који су на основу договора у Бриселу између Приштине и Београда, под покровитељством ЕУ интегрисани, на њима је заједнички концепт управљања, где су представници приштинских привремених институција, Еулекса и Републике Србије. Од 10. децембра, заједничко је управљање у Доњем Јарињу, на пункту који се налази на територији централне Србије, а од 31. децембра у Брњаку на пункту који се налази на косметској страни.

Б. Р.

-----------------------------------------------------------

Запослени у буџетским установама на северу Косова – укупно 4.457

Локална самоуправа – 1.777

Здравство – 1.380

Просвета – 1.300