Партизан савладао ОФК Београд са 2:0

После пораза Црвене звезде у Нишу Партизан није пропустио прилику да повећа предност на табели са осам бодова на 11. Тиме се је још више приближио својој 25. титули првака којом би се у укупном збиру изједначио с најљућим ривалом који је преимућство држао још од 1956.

Посао против Београда, којег је победио с: 2:0 (0:0) Партизан је завршио у првих четврт сата другог полувремена. Предност му је донео Митровић у 49. минуту. Здјелар је по лошем обичају наших играча с половине игралишта, с аут-линије, хтео да врати лопту, али она је била преспора за голмана, а предалеко за Гашића. Партизанов нападач је добро проценио околности, правовремено потрчао и ушао с лоптом у шеснаестерац. Био је додуше доста улево од гола, али ипак у прилици да шутира. Гашић је уложио крајњи напор да уклизавањем блокира ударац, а Митровић је замахнуо, сачекао противничког играча да прохуји поред њега, ушао корак-два удесно и из много боље позиције неодбрањиво пуцао – 1:0.

Све недоумице су разрешене у 59. минуту. Брашанац је правовремено убацио у ватру Којића, који је лопту стигао у шеснаестерцу, али надомак корнер-линије. И уместо да врати лопту у срце казненог простора, што су сви очекивали, он ју је пребацио на други крај шеснаестерца, где је као брзи воз утрчавао Лука. Уследио је ударац главом из пуног трка и Лукач је поново био немоћан – 2:0.

Партизан је могао и раније да стекне предност, али се Миљковић, после одличног додавања Илића, није снашао пред противничким голманом, иако је био потпуно сам пред њим.

„Плаво-бели” су неколико пута запретили из противнапада, а најбољу шансу су имали у 29. минуту. Јешић је украо лопту Лазевском, стуштио се по десној страни, надмудрио Пајовића и ушао у шеснаестерац. Међутим, у том маневру је изгубио нешто времена, а и душа му је већ била у носу. Стојковић му је кренуо у сусрет, сустизао га је Иванов, а и Пајовић се још није предао. Уследио је шут, али је Иванов уклизао и од њега се лопта одбила у корнер.

Партизан је имао два стасита нападача, али за њих није било центаршутева. Није искоришћена ни њихова покретљивост, јер везни играчи „црно-белих” нису додавали лопту напред док нису сто одсто сигурно. Због тога су је често враћали центархалфовима, што успорава игру, а може и скупо да кошта, што је платио Београд кад је тако на сигурно хтео да одигра Здјелар.

„Црно-бели”, ипак, имају добру замисао. Њиховим штоперима се отвара неко из везног реда, најчешће Смиљанић, па они у задњој линији могу да одахну, а онај код кога је лопта је сигурнији, јер има неког иза леђа.

„Плаво-бели” би можда и издржали, јер време ради против фаворита, да на почетку другог полувремена нису својом кривицом примили гол. Али, то би могло да им буде за наук.

Стадион: Партизана. Гледалаца: 7.000. Судија: Анђеловски (Качарево). Стрелци: 1:0 Митровић (49), 2:0 Лука (59).

ПАРТИЗАН: Стојковић 7, Миљковић 6, Лазевски 6, Пајовић 7, Иванов 8, Смиљанић 6, Лука 7 (од 86. Елиомар –), Митровић 8 (од 72. Шћеповић –), Којић 7, Илић 7 (од 63. Јојић –), Брашанац 7. Тренер: Вермезовић.

БЕОГРАД: Лукач 7, Петковић 7, Васиљевић 6, Павловски 6 (од 63. Батиоха –), Гашић 6, Аџић 7, Јешић 7 (од 75. Чаврић –), Здјелар 5, Шкрбић 5 (од 70. Јовановић –), Николић 6, Ивановић 5. Тренер: Милинковић.