Мостови без реке

Валенсија све више улази у моду глобтротера. Свакодневно се мења, са једним јединим циљем – да постане најважнија туристичка дестинација на Медитерану. Динамичан, страствен, отворен, гостољубив, конкурентан, оригиналан и креативан, град живи сва 24 часа.
Ове године све је подређено 32. америчком купу, светском догађају, такмичењу луксузних једрилица старом више од век и по, на ком учествују најбоље посаде богато потпомагане и дариване од газда. Идуће године у Валенсији ће се одржати светски шампионат у атлетици, а главни догађај 2009. биће отварање фудбалског стадиона, јер желе да уђу у круг великих градова у којима се одржавају мечеви Лиге шампиона.

У Валенсији живи око 800 хиљада људи. Још у античко доба била је позната по богатству. Данас представља културну и пословну област у којој живи 1,5 милиона становника.

Међу најпосећенијим местима у граду су: Ботаничка башта, Музеј ликовне уметности, Океанографски музеј, Музеј науке, грађевина 21. века, авангардног изгледа, у којој посетиоци могу да експериментишу са разним природним и физичким појавама, да упознају достигнућа човечанства настала током минулих векова.

У Океанографском музеју, који је део града уметности и науке, на површини већој од 100 хиљада квадратних метара (највећи такав центар у Европи) у огромним акваријумима налази се више од пола милиона морских врста.

Палата уметности краљице Софије је, у ствари, опера. А, поред ње је Хемисферик у којем је смештен Ајамаксов биоскоп у коме се филмови пројектују на конкавном платну од 900 квадратних метара са изузетним квалитетом звука.

Поред тих ултрамодерних објеката, стари део града је препун споменика, китњастих зграда и, наравно, зеленила. Највеће шеталиште са теренима за рекреацију, кафићима... у ствари је корито реке које пресеца десетине мостова – на сувом. После велике поплаве (1957. године), кад је готово уништен већи део града, градске власти су изместиле реку да им не би више стварала главобоље и њено корито озеленеле. Мостови су, пак, остали као неми сведок велике непогоде.

Два пута годишње, традиције ради, одржавају се борбе са биковима. Велика арена изграђена некад само за кориду, у којој има места за 16.800 људи, сада све чешће служи за концерте под отвореним небом.

Гастрономија се заснива на једноставној и маштовитој кухињи. Паељу, национални специјалитет, некада су искључиво припремали мушкарци; главни састав је пиринач гарниран морским плодовима или парчићима меса, пилетином, зечетином, пужевима, шкољкама, или рибом... Паеља се припрема за две или више особа. Спрам величине јој је и цена, али не нижа од десет евра.

Друго познато јело је фидеуа, варијанта паеље са морским плодовима и дебелим резанцима. Уз њу се служи црно вино (вино тинто) или пиво. Тапас је нека врста мезетлука. По предању, кад се пило вино чаше су покриване неким комадићем хране (тапас – поклопац). То може да буде неки намаз на парчету хлеба, порција маслинки, ситно сецканог меса у неком сосу, кришке парадајза, рачићи... Ни предјело ни јело, може да засити, а кошта два-три евра. Ако желите нешто да купујете, упознајте Корт инглез, ланац робних кућа са изузетно широким асортиманом разне робе одличног квалитета и најновије моде. Странци најчешће, поред одевних предмета, купују разне рукотворине, столњаке, предмете од керамике, а највише се траже гитаре и толедо мачеви.

И док велики центри раде нон-стоп, у мањим радњама је пауза, сијеста, од пола два-два до пола пет сати. Радње су, иначе, отворене до осам, девет увече.