Водич за мале Београђане

Јово Анђић би највише волео да се времепловом врати у детињство Београда. Како инжењери још нису конструисали машину за враћање у прошлост, а како му је било веома важно да сачува стару славу града и подели је са најмлађим суграђанима, Анђић је решио да напише „Београд за децу”, књигу о историји, али и садашњости српске престонице.

Културно-историјски водич за малишане у издању „Креативног центра” недавно је и представљен Анђићевој публици. Књига је намењена школарцима старијим од десет година. Кратко описује неке од најзначајнијих знаменитости – Калемегдан, Кнез Михаилову улицу, Конак кнегиње Љубице, Топчидерски парк, Ботаничку башту, показује их на мапама Душана Павлића и илустрацијама Миленка Стевановића.

– Књига је подстицајна. Треба да нагна децу да шетају градом, сама или у друштву, и истражују – каже наш саговорник.

– Не замењује уџбенике из историје или географије, али представља почетак, почетак посматрања Београда из другог угла.

Аутор верује да када је нешто близу и приступачно, као што је Београд Београђанима, онда не загледамо, не удубљујемо се, не обраћамо пажњу и тиме не видимо лепоту која је испред нас. Зато он својом књигом жели да заинтересује малишане за архитектуру, паркове, укусе и мирисе града – колач „Москва шнит” и бомбонџијску радњу са лицидерским срцима. Деци истраживачима предлаже обилазак храма Светог Саве и Цркве Светог Антуна, а малим авантуристима посету „Београђанке” уз подсећање да је Душко Радовић радио на 23. спрату ове вишеспратнице. И други детаљи су ту: Аду Циганлију 1821. за народно добро прогласио је кнез Милош Обреновић, на Цветном тргу већ 200 година расте храст, а кошава није само београдски ветар.

– Када детаље попут висине Високог Стефана или одговора на питање кога је победио „Победник” ставите у контекст, деца ће их памтити.

Нови наслов представља престоницу из ваздуха, односно са узвишења и видиковаца, са река, па и из земље где се крије Сингидунум. На крају књиге су и адресе и бројеви телефона институција које воде рачуна о вредним туристичким местима. Анђић верује да се одрасли досад нису довољно бавили подстицањем деце на откривање Београда због чега он свој рад назива „Беографијом”. Тако је назвао и шетње у које ће од средине априла повести малишане и њихове родитеље:

– Шетње су наставак књиге. Хоћу да деца открију ствари као што су, на пример, предаја кључева града.

И поред тога што ће најмлађе повести на једночасовно путовање градом, Анђић истиче да је „Беографија” посебно вредна на папиру:

– Верујем у књигу. Живимо и времену технологије, али она треба да подстиче интересовање за истраживање и читање. Зато и потенцирам писану реч. Макар била и у електронској форми, књига не може без слова.

----------------------------------------------

Први састанак – освајачки поход

Анђић ће шетње назване „Беографија” организовати сваке суботе и недеље почев од 13. априла. Биће то прилика да укаже на податке за које деца, па ни одрасли, често немају времена или подстицаја. Први сусрет биће посвећен освајању тврђава.

– Говорићу о освајању тврђава, али важно је да деца знају да се више не освајају тврђаве, већ знање – каже Анђић.