Made in China, од бофла до ајфона

Кинези већ више од 30 година успешно пливају у мору трговине, где је новац једино мерило вредности. Прошла су времена, додуше, у којима су кинеске фирме избацивале само бофл и јефтине производе.

Кина се развија све брже и, уместо обичних одевних артикала, почиње да прави сложене производе високе технологије. Већ данас борба се води око базичних истраживања и кључних техника у електроници, као и око софтвера.

Натписе „Made in China”, који су најпре у свету били само на текстилу и играчкама, сада носе – малтене – сви компјутери и телефони. Чак се и престижни ајфон производи у Кини.

Запањујући је број фирми са Запада које имају кооперанте у Кини, а о њеном присуству у светској привреди сведоче подаци о производњи 70 одсто свих играчака у свету, 55 одсто компјутера, 50 одсто фотоапарата, 29 одсто телевизора... Ускоро ће и аутомобили доћи на ред.

Кинеска влада планира да ојача аутомобилски сектор тако што ће број великих корпорација које се баве израдом возила удруживањем смањити на највише десет, пише „Чајна дејли”. План, такође, предвиђа да се домаћим фабрикама аутомобила обезбеде субвенције у вредности од пет милијарди јуана (732 милиона долара) до краја године, како би се подстакла куповина аутомобила у сеоским подручјима, где живи 850 милиона Кинеза.

Циљ програма подршке је да се стабилизује потражња за аутомобилима тако да укупна производња и продаја у Кини ове године надмаши 10 милиона возила и да се обезбеди просечна стопа раста тог сектора од 10 процената годишње.

За остварење програма помоћи аутоиндустрији Кина ће користити мере фискалне политике и административне мере, како би охрабрила продају возила с мањом потрошњом горива. Затим, омогућиће замену старих аутомобила за нове, финансијски ће подржавати и купце и продавце, али ће и подстицати развој домаћих модела.

Кина се обогатила захваљујући натпросечној стопи привредног раста (од 10 одсто) која је почивала на потрошачима са Запада, то јест на великом извозу. Али откако су страни купци кинеске робе почели да стежу каиш, кинеске фабрике имају мање наруџбина.

Због тога се кинески произвођачи сада окрећу домаћем тржишту, а власти настоје да субвенцијама подстакну 1,35 милијарди становника да почну више да купују домаће производе који се данас мање извозе, како би стимулисали производњу и обнову привредног раста.

Кинеска влада је недавно одобрила масивни финансијски пакет инвестиција намењених привреди земље, у укупном износу од четири билиона јуана (око 586 милијарди долара).

Ове инвестиције су, пре свега, усмерене у инфраструктуру, за потребе социјалних давања и за друге кључне секторе кинеске привреде, при чему је саставни део тог финансијског плана и повећање позајмица произвођачима у малим и средњим предузећима, известила је Синхуа.

Кина је данас неприкосновени произвођач с ниским трошковима. У светском бизнису то је познато као „кинеска цена”.

– Кинези могу да запосле 3.000 нових радника док кажете „кекс”. Која америчка фабрика може да запосли 3.000 људи преко ноћи и убеди их да месецима живе у спаваоницама – каже један менаџер „Епла”.

Просечна надница висококвалификованог машинисте у САД, рецимо, износи између 3.000 и 4.000 долара месечно. Просечна надница фабричког радника у Кини је око 150 долара месечно. И та разлика у цени рада се све више продубљује.

Али, највећу грешку коју било који страни бизнисмен може да направи кад дође у Кину јесте да помисли да она побеђује само с ниским ценама, а не и с побољшавањем квалитета производа и већом продуктивношћу.

Према студији америчког Конференс борда (угледна организација за истраживање тржишта у САД и свету), продуктивност у приватном сектору кинеске индустрије у последњих десет година, расла је – 17 одсто годишње. То је зато што Кина усваја и нове технологије и савремену пословну праксу, стартујући с веома ниске основе.

Током 34 године економских реформи, пређен је пут од „продато Кини”, преко „направљено у Кини”, до „дизајнирано у Кини”. Оно што кинески лидери данас желе јесте да све више нових модела доњег рубља или авионских крила буду и смишљени у Кини.

„Много среће и здравља, а све остало може да се купи код Кинеза”, гласи новокомпонована честитка. И то без шале, за све паре.