Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Представа, демонстрација силе или објава рата

Представа, демонстрација силе или објава рата

Сеул – Америчка војска послала је борбене авионе типа Ф-22 на маневре у Јужну Кореју. Ови бомбардери, популарно названи „раптор”, користе најмодернију „стелт” технологију и због тога су невидљиви за радар.

САД нису објавиле колико је авиона Ф-22 упућено у америчку базу Осан, на територији Јужне Кореје. Али посматрачи то тумаче као демонстрацију силе, која би требало да одврати Северну Кореју од провокација, пише у анализи Радио Дојче веле.

Председница Јужне Кореје Парк Геун Хје прети снажном војном реакцијом у случају напада Пјонгјанга. Приликом сусрета са министром одбране, она је изјавила да претње са севера узима „веома озбиљно“.

„Ако буде било каквих провокација против Јужне Кореје и њеног народа, требало би одмах одговорити војним средствима, без икаквих политичких разматрања. Као врховни командант војних снага ове земље, у случају изненадне провокације Северне Кореје, ослонићу се на процене војске.“

Претње се размењују са обе стране границе још од нуклеарне пробе коју је Северне Кореја извела у фебруару. То је трећи успешни тест те врсте, који је Пјонгјанг извео без подршке свог кључног савезника, Кине.

Санкције УН су тада пооштрене, а Северна Кореја почела је са претњама да ће нуклеарним оружјем напасти америчке војне базе у Јапану, па чак и западне делове Америке. У суботу је врх комунистичке партије прогласио ратно стање. Одлука је дочекана са слављем.

Тај потез нема смисла, због тога што су две Кореје у ратном стању већ деценијама. Рат је у стварности окончан 1953, али само примирјем, не и мировним споразумом. Из Пјонгјанга се чују и бомбастичне претње да ће Јужна Кореја бити „море пламена”.

Ким Џонг Ун и властодршци Северне Кореје уздају се у војску која броји 1.200.000 војника. Држава у којој живи 24 милиона људи располаже са око 3.600 тенкова и 650 авиона. Једино у ратној морнарици Северна Кореја има много мање бродова од Јужне, али зато има велики број подморница којима би могла да угрози трговачки промет.

Истовремено, војска – за коју Северна Кореја троши четвртину свог националног дохотка – далеко је импресивнија на папиру него у стварности. Војна опрема је често зрела за музеј – на пример, ту је 110 „мигова 19”.

Северна Кореја је одреаговала на војне вежбе Американаца над Јужном Корејом и ставила своје ракетне системе у стање приправности. Севернокорејски властодржац је најавио да жели да „поравна рачуне” са Вашингтоном.

Технолошки гледано, Јужна Кореја и њен савезник, Америка, далеко су надмоћнији. Ипак, јужнокорејска метропола Сеул налази се веома близу границе са Северном Корејом и напад конвенционалним пројектилима био би довољан да изазове велики број жртава.

Али ту је и нуклеарни потенцијал Северне Кореје, који је, како се и тамошњи Централни комитет КП изразио, „највеће благо” те земље од којег „никад” неће одустати, ни за милијарде долара.

Прошли Корејски рат однео је живот 940.000 војника и око три милиона цивила, а нови сукоб би лако могао бити још крвавији.

Поједини посматрачи сматрају да је проглашење ратног стања покушај Ким Џонг Уна да учврсти своју власт. Професор политичких наука на Немачком војном универзитету у Хамбургу Аугуст Прадето тврди да млади вођа покушава да се престави као заштитник Северне Кореје током америчких и јужнокорејских војних вежби.

„То пре свега има унутрашњополитичку функцију, али би требало нешто да покаже и спољном свету: Ми се противимо овим маневрима, бунимо се. Упркос томе, Пјонгјанг има мало могућности да одговори војно, на било који начин.“

Професор Прадето напомиње и да оштра реторика Северне Кореје донекле иде наруку интересима Вашингтона: „Сједињене Државе желе да ојачају своје базе у региону Пацифика, пре свега у Јужној Кореји и у Јапану, као и противракетни штит у тој области. Реакција Северне Кореје на маневре сигурно није неповољна за Сједињене Државе, које желе да легитимишу свој положај и планове.“

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.