Установљена преводилачка награда Љубиша Рајић

БЕОГРАД – Удружење књижевних преводилаца Србије установило је данас награду која ће носити име угледног професора, оснивача Групе за скандинавистику на београдском Филолошком факултету Љубише Рајића, а признање ће се додељивати за први објављени превод поезије или прозе са било ког језика.

Награда ће се додељивати сваке друге године, а уручиваће се 4. априла, на Дан студената, али и рођендан прошле године преминулог Љубише Рајића.

„Награда која носи његово име треба да, на неки начин, слави те младе људе који почињу рад, те младе људе за које је он толико тога урадио и за које се толико залагао”, казала је потпредседница Удружења књижевних преводилаца Весна Стаменковић, образлажући повод и циљ додељивања награде.

Она је прецизирала да је реч о награди која ће се додељавити некоме ко је објавио свој први превод прозе или поезије са било ког језика, а признање ће први пут бити дољено наредне, 2014. године.

У Удружењу књижевних преводилаца данас је одржан скуп на којем су се породица, колеге, пријатељи и студенти професора Рајића присетили онога што је остало иза њега, његовог богатог научног и педагошког рада.

Прочитана су и нека од сећања студената на професора Рајића у којима га описују као „више од професора, правог пријатеља, који их је видео као своју децу”, као неког ко је увек имао времена за њих, подржавао их, али је поред свега тога стизао и да риба прозоре у зборници.

Професорка Србијанка Турајлић Рајића је описала коа некога ко је сматрао да је „увек право време да се нешто уради, а красила га је и бујица енергије, ентузијазма и идеја”.

Према њеним речима, Рајић је сматрао да је недостојно професорског посла да ћутке посматра ствари око себе, па је због тога што је „таласао” трпео и последице, а као пример је навела и то што су сва унапређења стизала много касније него што је он то заслужио.

„Он је био последњи Мохиканац који је до последњег даха бранио идеју о томе да наши студенти заслужују боље образовање”, казала је Турајлић, додајући да је Рајић доказ да се упркос свему може остати веран себи и идејама.

Председник Удружења књижевних преводилаца Србије Милош Константиновић, Рајића је описао као „ренесансну личност, која је иза себе оставила богато педагошко и преводилачко дело”.

„Њега је красио европски тон, у најбољем смислу те речи. Био је непоткупљив”, казао је Коснтантиновић.

Љубиша Рајић је рођен 1947. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Почео је да студира електротехнику, али је после прве године студија добио стипендију за усавршавање норвешког језика.

Од 1968 до 1975. студирао је нордистику на Институту за нордистику Универзитета у Ослу где је и дипломирао. Током студија нордистике радио је између осталог, као наставник норвешког језика у две основне школе у Ослу, као судски тумач, преводилац, лектор за српскохрватски језик и стручно превођење на Институту за славистику Универзитета у Упсали.

На Филолошком факултету у Београду је магистрирао 1979, а докторирао је 1986. године. Октобра 1977. изабран је за лектора за норвешки језик на Филолошком факултету, када и почиње настава скандинавистике на Универзитету у Београду.

Године 1988. основао је Групу за скандинавске језике и књижевности, прва генерација студената је уписана 1988-89, први студенти су дипломирали 1992.

Шведски институт је Групу за скандинавистику на Филолошком факултету прогласио 2004. године за најбољу институцију те врсте у свету у тој години у конкуренцији око 250 институција на којима се држи настава шведског језика, књижевности и културе. Љубиша Рајић је био инострани члан Академије наука Норвешке.

После 5. окотбра, учестовао је у изради нацрта Закона о универзитету, а био је члан Савета Београдског Универзитета.

Добио је највиших одликовања Финске, Шведске и Норвешке за заслуге за ширење финске, односно шведске, односно норвешке културе у иностранству.