Љубав и новац

Да би двоје живело у складном партнерском односу, потребно је да имају сличне погледе на важна животна питања. Једна од важних ствари у животу јесте новац. Нарочито ако га нема довољно.

Новац, по својој природи, није вредност. Важан је јер омогућује стицање неких других вредности. Онај ко га има довољно може много тога да купи и да тако – себи и онима који су му важни – оствари многе жеље. Моћ новца је ограничена јер много тога не може да се купи. Познате су изреке да новцем може да се купи сат, али не и време, да може да се купи лек, али не и здравље.

Према истраживањима, новац за људе има различиту емоционалну вредност. Разлике постоје у томе колико је коме новац важан, као и шта то људи виде у новцу. Неки у њему виде сигурност, неки могућност да уживају, неки себе могу да поштују само ако имају довољно новца, некима је то начин на који другима постају важни. Ове разлике често долазе до изражаја у партнерским односима. Искуства у партнерској и брачној терапији су таква да је новац један од пет главних тема око којих се парови свађају. Суштина ових сукоба јесте у томе да свако од партнера покушава да натера оног другог да се уклопи у његову представу о томе како новац треба да се вреднује, стиче, троши и чува. Веза у којој један партнер прецењује, а други потцењује новац нема велике шансе за успех.

Сукоби у везама су нормална појава, па и сукоби због новца. Овакви конфликти изазивају кризу у вези онда када неко од партнера почне да повезује новац са љубављу. Често у детињству научимо да се љубав исказује кроз даривање. По принципу: што је већа љубав, то је богатији поклон. Зато и када одрастемо то „дете у нама” мери колико је партнер спреман да потроши на нас, оцењујући да ли има и колико има љубави.

Када се двоје воле, типично је да избегавају да разговарају о новцу. Новац сматрају прљавим и боје се да ће да упрљају чистоту праве љубави, да ће неко да испадне прорачунат. Некада се чини да парови много лакше причају о сексу него о новцу. Уместо да отворено и одрасло разговарају о новцу као важном фактору у заједничком животу, ћуте, очекујући да им партнер „прочита мисли” и да се уклопи у њихову представу о управљању новцем. Да би веза била успешна, важно је да пар отворено и јасно разговара о новцу, о томе колико је важан, шта ко у њему види, и како треба да управљају новцем. То је претпоставка договора о новцу. Ако су разлике превелике, онда је добра идеја да свако има своју „благајну” а да се договоре о томе ко ће шта да плаћа од заједничких трошкова.