Тужан подсетник на злочине

Многобројни Београђани са књигама у рукама су се окупили на Косанчићевом венцу, где је пре 72 године у нацистичком бомбардовању до темеља разорена и спаљена Народна библиотека Србије.

Министар културе и информисања Братислав Петковић је, у присуству представника амбасада, иностраних културних центара и установа културе, поручио да „остаје да се то место вечног сећања достојно обележи, па да када се опет окупимо, то буде без срама пред црним безданом уништеног памћења”. „За све будуће генерације овде мора да постоји спомен на страдање једног народа, његове културе и његовог колективног памћења. А има ли лепшег сећања и споменика уништеним књигама од библиотеке”, истакао је Петковић.

Он је позвао окупљене да овај дан сећање претворе у дан поноса. „Позивам вас да дан сећања крај црне рупе у нашој савести претворимо у дан поноса сопственом културом, вером и традицијом и заветујемо се да ћемо учинити све да ово место поново постане библиотека у славу Србије и српског народа, али и тужан подсетник на злочине који се никад не смеју заборавити”, рекао је министар.

Управник Народне библиотеке Србије Дејан Ристић пожелео је добродошлицу грађанима у „једину националну библиотеку на свету која има своје гробље - гробље књига”, и позвао их да започну грађење библиотеке, не од цигала и бетона, већ од књига. „Године 1941. нацисти су уништили библиотеку која је грађена од цигала, бетона, челика, гвожђа, а ми смо наставили да је рушимо у нашем забораву, дозволили да ова рупа стоји 72 године и дозволили смо рупу у сећању. Ми ту рупу желимо да полако затрпамо, али не заборавом, већ стварањем, грађењем. Стога смо вас и данас замолили да донесете књиге и да данас почнемо да градимо библиотеку, не од цигала, већ од књига. Можда ће та библиотека од књига бити трајнија”, казао је Ристић.

Он је испричао да се у потоњим деценијама, након Другог светског рата, дешавало да су суграђани, познати и непознати, у жељи да сачувају успомену на Народну библиотеку Србије и њене остатке, узимали делове цигала, плочица, како би их једног дана вратили, када се буде обнављала библиотека на Косанчићевом венцу.

Као један од њих, Ристић је данас вратио плочицу коју је као студент деведесетих година узео са пода некадшње зграде националне библиотеке. Књижевник Радован Бели Марковић је, у надахнутој беседи, приметио да, због онога што се десило пре 72 године на Косанчићевом венцу, „живимо и живећемо као људи с ожиљком који пече, али се с поносом носи”. „А читања ће увек бити, док се на овом свету и последња лампа не угаси”, нагласио је Бели Марковић.