Строжи прописи за ситне крађе

Због великог броја ситних крађа утаја и превара цензус за ова кривична дела спуштен је недавно са 15.000 на 5.000 динара. Како сазнајемо, све ово као и смањење платежне моћ грађана главни су разлози који су натерали законодавца да помери границу за ово кривично дело, па се гоњење по службеној дужности сада предузима увек када је штета већа од 5.000 динара.

Како објашњава Михаило Тијанић, шеф одсека за сузбијање криминала у области интелектуалне својине у МУП-у Србије, огроман број џепароша и ситних лопова који годинама краду у продавницама и џепаре грађане не види полицију, а камоли суд. Јер, не само што су добро изучили занат, већ у малом прсту имају и Кривични законик Републике Србије, који им је гарантовао да их држава неће дирати за крађу робе чија је вредност мања од 15.000 динaра.

– На концертима, пијацама, утакмицама и у градском превозу „ради” стара гарда, док су моторизовани прешли на бензинске пумпе. Једноставно – сипају гориво и одвезу се, знајући да их полиција ни власници неће јурити зато што им се не исплати. Други су се пак специјализовали за пољопривреду и сточарство, па сељацима краду саднице. Или домаће животиње, али увек по једну у тури, да остану испод цензуса – каже Тијанић.

Ригорознији прописи иду наруку оштећеним потрошачима приликом куповине преко интернета, где се сразмерно са повећањем корисника повећава и број превара. И у овом сегменту преваранти су се водили рачуницом да вредност робе не буде већа од тих фамозних 15.000 динара. То су нам недавно потврдили у Одељењу за борбу против високотехнолошког криминала у Министарству унутрашњих послова.

– Најчешће преваре дешавају се управо на најпосећенијим сајтовима иако су механизми заштите потрошача на овим сајтовима на веома високом нивоу, због великог броја корисника ових сајтова, они су интересантни како за купце, тако и за оне који желе да изврше преваре. У највећем броју случајева радило се о преварама приликом куповине робе чија вредност не прелази 15.000 динара, па самим тим није било могуће предузети кривично гоњење по службеној дужности већ је у оваквим случајевима једино je могуће предузети гоњење по приватној тужби – рекли су нам тада у МУП-у.

-----------------------------------------------------------------------------

Предвиђена и казна затвора

Чланом 210. Кривичног законика Републике Србије инкриминисани су привилеговани облици три кривична дела: крађе, утаје и преваре. За постојање кривичног дела ситне крађе неопходно је да, поред елемената основног облика кривичног дела крађе, кумулативно буду задовољена два услова. Први је објективни услов, односно да вредност украдених ствари не прелази износ од пет хиљада динара, а други услов је субјективан тo јест да је учинилац ишао за тим да прибави малу имовинску корист, односно имао намеру да прибави имовинску корист до овог одређеног износа.

Како објашњава Михаило Тијанић, намера се цени према времену извршења кривичног дела и у односу на вредност која је у то време законом прописана као објективни услов за квалификацију дела крађе као ситне. Дакле, субјективни услов мора постојати у време извршења кривичног дела. Казна за кривично дело ситне крађе је новчана или казна затвора до шест месеци. Сама намера се не кажњава. Не кажњава се за покушај овог кривичног дела јер је изричито законом прописано да је неопходно кумулативно испуњење два наведена услова.

Кривично гоњење се може предузети искључиво на основу приватне тужбе оштећеног у парничном  поступку ако је дело извршено на штету имовине грађана, тачније приватне имовине, у вредности до 5.000,00 динара. Ако је дело извршено на штету грађана у вредности вишој од овог износа јавни тужилац предузима кривично гоњење по службеној дужности. Јавни тужилац надлежан је за кривично гоњење дела ситне крађе које је извршено на штету у својини привредног субјекта без обзира на вредност имовине.