Каталонска припрема за отцепљење

Тим од 15 стручњака ради пуном паром у Барселони како би по налогу каталонског председника Артура Маса израдили комплетну детаљну формулу за отцепљење од Шпаније и стварање независне државе Каталоније. Од ових академика се очекује да дају одговоре које до сада нису дали ни Европска унија ни Устав Шпаније у склопу које Каталонија ужива своју аутономију: какав ће бити положај државе Каталоније у Европи? Какви ће њени односи бити са Шпанијом?

То су два немогућа питања. Јер важећи Устав Шпаније из 1978, донет после смрти Франсиска Франка којим су успостављене до тада непостојеће аутономије, не предвиђа могућност отцепљења. Њиме је строго регулисано да за сваки референдум, чак и о локалним питањима, мора претходно да се добије сагласност шпанског парламента у Мадриду. Немогуће је организовати плебисцит о независности уколико се са тим не сложе представници целе државе, а ако би се Барселона одлучила за тако нешто – резултати изјашњавања били би неважећи.

Када је реч о Европској унији, у њеним актима није ни предвиђена могућност да од једне чланице ЕУ постану две или три. Брисел би зато морао поштено, јасно и гласно да то објасни Барселони, речи су саговорника „Политике” из Мадрида.

Ако би се Каталонија прогласила независном, морала би да прође кроз процес придруживања ЕУ какав важи за нове чланице. На страну то што сваки степеник у том приближавању морају да одобре све чланице ЕУ, а Шпанија би сигурно била против.

Али ако зналце прилика на Иберијском полуострву упитате за прогнозу о судбини Шпаније и очувању целовитости територије, они се не уздају ни у устав ни у законе, већ полажу наду да ће се националистичка коалиција између левих и десних странака која је тренутно на власти у Каталонији распасти на социјалним и фискалним питањима, пре него што уопште дође до практичних припрема за референдум.

А када им предочавамо како су се у бившој Југославији ове коалиције одржавале управо захваљујући националистичким кохезионим силама, они одговарају да су се времена можда променила и да је припадност ЕУ још увек сигурност за већину аутономија, било да је Каталонија било Баскија у питању.

Шпанија као што се зна није признала косовску независност, и њен званични став остаје непромењен, али ће подржати свако решење до којег се дође договором између Београда и Приштине.

Кад незванично говоре о моделима своје аутономије, Шпанци пре свега повлаче паралелу са бившом Југославијом, републикама и аутономним покрајинама унутар некадашње државе, а не са Косовом и евентуалним аутономијама унутар непризнате државе.

Баскија, једна од аутономних области са најрадикалнијим покретима за отцепљење, помно прати како ће тећи процес у Каталонији. Примирени, чекају каталонски расплет па да онда они крену. У Билбаоу такође постоје разједињене националистичке снаге, умереније странке, страхују од оних које се нису одрекле оружја. Већина данас не жели да ратује чак ни за свете националне циљеве.

Устав из 1978. у коме се говори и о територијалној организацији државе препознао је традицију Шпаније која подразумева историјске различитости и националности. Истовремено се њиме успоставио ефикасан модел за административну децентрализацију. Аутономије су добиле своју владу, свог председника и парламент који доноси законе од интереса за дотичну територију. Одбрана и спољна политика остале су у искључивој надлежности државе, док поједине аутономије имају своју полицију која је оружана.

У Баскији, за разлику од Каталоније, постоји и „специјално решење” по  коме је регулисано да Билбао скупља порезе са територије аутономије, и да од укупне суме шаље један део Мадриду за финансирање заједничких служби. Каталонија то право нема, већ сума од пореза иде директно у Мадрид, а из њега се један део одваја за Каталонију.

Јасно је да припрема Каталоније за отцепљење нема везе са легалним шпанским системом, већ са политичком вољом једног дела тамошњих странака, истиче један од наших саговорника. Такозвани савет за националну транзицију треба до краја године да обликује „законски и политички пут који би довео до позива на изјашњавање о праву на сопствену државу”.

Економисти ће при том направити рачун, у коме ће бити одређено колико од шпанског дуга пада на терет Каталоније, и колико од заједничких добара припада Барселони. У трећој фази академици ће оцртати структуру нове државе, њену војску, енергетску одрживост и спољну политику. Дошло је дотле да ће се такође унапред решити и питања двојног држављанства и језика.

О свим овим антиуставним радњама отворено пишу медији, али се стиче утисак да Мадрид усред тешке економске кризе не жели да исхитреним потезима распирује страсти и долива уље на ватру.

Није зато ни у прилици да шири дебату око Србије, Косова и аутономија јер је много оних који се позивају пре свега на отцепљење Косова као на пример који треба следити.

Зорана Шуваковић