Почео попис жртава Првог светског рата

Сто година после Првог светског рата (1914–1918), у Србији се спроводи попис жртава оружаног сукоба који је изменио Европу. Реч је о пројекту „Свет се сећа”, канадској иницијативи која се спроводи у државама учесницама рата.

Носилац пројекта је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, а ову иницијативу прихватио је и први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић.

Пројекат спроводи Војни архив јер је реч о попису војних жртава, али ће се ова прилика искористити и за евиденцију свих жртава које се помињу у архивској грађи укључујући и погинуле савезничке па и тада непријатељске војнике.

Званичне процене историчара говоре да је Србија у Првом светском рату изгубила 400.000 војника, до сада је пописано око 58.000 имена а тек је обрађен део грађе која се односи на 1914. годину.

– Пројекат „Свет се сећа” спроводи се у три фазе – истраживање, скенирање и унос података. Сва регистрована и сређена грађа фонда Војске Краљевине Србије, у којој се налазе подаци о људским губицима у Првом светском рату, смештена је у нумерисаним кутијама и прати организациону структуру јединица српске војске. Реч је о око 3.000 кутија које би требало истражити – каже директор Војног архива пуковник Милорад Р. Секуловић истичући да је пројекат трајати све до 2018. године, када ће се обележити век од завршетка Првог светског рата.

Он објашњава да у фонду Војске Краљевине Србије постоје и сређени спискови жртава, што је резултат рада посебне комисије која је 1932. сачинила тај списак чији је назив „Српски народни пантеон”.

Осим страдалих током светског сукоба, на том списку налазе се имена погинулих у балканским ратовима али и борбама вођеним по окончању светског рата све до 1920. године, током стварања Краљевине СХС. На том списку налазе се имена око 200.000 жртава, али ће се сви ти подаци поредити са онима из архивске грађе.

– Прегледана и издвојена архивска грађа се из депоа доставља у Одељење за дигитализацију, где се скенира и смешта на сервер Војног архива. Након тога приступа се уносу података у посебан програм, који је направљен у складу са смерницама амбасаде Канаде, како би одговарао сличним базама података које се воде у Француској, Белгији, Канади и другим државама – објашњава пуковник Секуловић.

У списак жртава, ако су доступни, уносе се име, презиме, име члана породице, година рођења, година смрти, јединица и чин, околности смрти (погинуо, подлегао повредама или болести, несрећни случај...), место сахране и евентуалне напомене (заробљен, нестао и слично). Ипак постоје извесни проблеми, има оштећене грађе, непотпуних података па и нечитког рукописа.

Требало би ангажовати додатно људство на овом пројекту – од потребна 23 сарадника на овом пројекту за сада ради њих 11, али и набавити за овај посао бољу информатичку опрему.

– И са временске дистанце од безмало сто година, утисак је да је српска војска уредно водила документацију и у најтежим тренуцима, уосталом као што је и сачувала Војни архив. То се и види из оперативних дневних извештаја вођеним од јединица нивоа чете, преко пукова и дивизија до Врховне команде. Захваљујући њиховом одговорном раду ми смо у могућности да и после једног века направимо списак жртава – каже пуковник Секуловић.

Имена жртава на видео-билбордима

Међународни пројекат „Свет се сећа” покренуо је Роберт Томсон, продуцент из Торонта. Циљ је да се попишу војне жртве и да им се на тај начин ода почаст.

„Свака држава одлучује како ће јавности презентовати те спискове. Једна од идеја јесте да се спискови објављују на видео-билбордима у државама учесницама пројекта, као и да се на тај начин обележе и важни догађаји из Првог светског рата. Спискови и догађаји ће се повремено презентовати и изван националних оквира, па је то прилика да се у другим земљама истакне допринос Србије победи у том рату”, каже Негован Станковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

Он каже да ће Влада Србије ускоро формирати одбор за обележавање стогодишњице од избијања Првог светског рата који ће се бавити и спровођењем овог пројекта.