Томислав Николић председник Скупштине Србије

Томислав Николић, потпредседник Српске радикалне странке, изабран је за председника Скупштине Србије. За њега су гласала 142 посланика, док је други кандидат, члан Демократске странке Милена Милошевић добила 99. Три посланика су била уздржана.
Јутрос око 3:25 часова приступило се гласању после исцрпне расправе. Председавајући Борка Вучић је предложила да гласање буде јавно што је укупно 244 посланика једногласно усвојило. Избору се приступило тако што је секретар парламента прозивао по азбучном реду посланике који су се на глас изјашњавали за једног од два кандидата. За избор председника парламента била је потребна већина од укупног броја посланика.

При крају гласања, пре него што је Николић изашао за говорницу, преузео дужност председника парламента и најаво наставак рада за 14 часова, представници ДС-а, Г17 и коалиције окупљене око ЛДП-а напустили су заседање.

Недељу дана до истека уставног рока за формирање извршне власти Србија је много ближе новим изборима него новој влади. Шанса да се три стране у преговорима о коалиционој влади, Демократска странка, Демократска странка Србије – Нова Србија и Г17 плус, договоре од јуче мери се промилима, али ништа већа вероватноћа није ни да би влада могла да буде састављена у некој другој комбинацији. Наиме, иако коалиција ДСС-НС подржава избор Томислава Николића, заменика председника Српске радикале странке, за председника Скупштине, ове две странке, како тврде извори "Политике" у ДСС-у, неће правити са радикалима нову владу, а радикали су се раније изјаснили да неће подржати мањинску владу "народњака".

Иако теоретска шанса да се договор о формирању нове владе постигне у наредних неколико дана још постоји, јучерашња седница парламента прилично је илустративно показала колико су ставови ДСС-а и ДС-а опречни, а интереси непомирљиви. Наиме, преговори ДС-а, ДСС-а и Г17 плус прошлог викенда запели су, како је потврдио лидер Г17 плус Млађан Динкић, око тога ко ће од две водеће странке демократског блока, ДС и ДСС, управљати Безбедносно-информативном агенцијом. Демократе су тражиле да, ако ДСС добије министарство полиције, они добију БИА, а ДСС не одустаје од предлога да се шеф тајне службе по кључу мења на две године и да у прве две године то буде њихов кандидат.

У таквој атмосфери заказана је и седница Скупштине после које је још теже замислити владу демократског блока, поготово зато што после сарадње ДСС-а и СРС-а у избору председника парламента ни Динкићева странка више не жели да учествује у разговорима са ДСС-ом. Динкић је за Б92 рекао да сматра да је од понуђених предлога за нову владу за његову странку прихватљивији онај који је дала ДСС, али и да сматра да МУП и БИА не треба да припадну једној странци и изразио разочарање преговорима и неодговорношћу лидера ДС-а и ДСС-а наводећи да три месеца није било директних разговора и да су се њих тројица само пет пута састали. Он је рекао да је после гласања ДСС-а за Николића боље "ићи на нове изборе и покушати да се људи у референдумској атмосфери изјасне да ли су за проевропску Србију или повратак у деведесете".

Уколико наредних неколико дана не дође до изненађујућег обрта грађане Србије очекују нови парламентарни избори најкасније до средине јула.

Бивши председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић јуче је за Танјуг објаснио да, према Уставу, рок за формирање нове владе Србије истиче 15. маја у поноћ, а уколико до тада влада не буде формирана, предвиђено је распуштање Скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора. "Председник Републике би у том случају, у истом дану, 16. маја био у обавези да Указом распусти парламент и распише изборе, који би били одржани у року од 60 дана од дана расписивања", рекао је Вучетић.

Избори би у том случају били одржани најкасније у суботу, 14. јула.

Уколико би се, међутим, догодило да неке од парламентарних странака потпишу коалициони споразум о формирању већинске или мањинске владе, што је у овом тренутку мало вероватно, председник Србије би, како је нагласио Вучетић, био у обавези да прогласи мандатара кога би му та коалиција предложила.

Према незваничним информацијама из ДСС-а, новоуспостављена већина у парламенту формирана је како би у наредна два дана могао да се усвоји и буџет за 2007. годину, на основу предлога буџета који је већ припремила одлазећа влада Војислава Коштунице, а који због избора није стигао на дневни ред старог сазива Скупштине. Ова одлука омогућила би нормално финансирање државе.

У случају нових избора техничка влада Војислава Коштунице могла би да управља земљом и у наредних шест месеци (крајњи рок за формирање будуће владе уколико би избори били одржани 14. јула истиче тек 10. новембра).

Нови избори, међутим, како сматра један део аналитичара и истраживача јавног мњења, неће довести до битно другачијег односа снага на политичкој сцени. Иако се мало ко усуђује да прогнозира резултате нових избора већина предвиђа да ће рејтинг радикала у неком постотку порасти а да ће популарност странака које су учествовале у преговорима о влади падати.

Истичући да су у овом тренутку још увек све варијанте у оптицају, од формирања владе демократског блока до нових избора, аналитичар и професор на Факултету политичких наука у Београду Зоран Стојиљковић сматра да се резултати евентуалних нових избора неће битно разликовати од јануарских.

"Нешто већа апстиненција бирача, коју би изазвао неуспех преговора о влади, ићи ће наруку радикалима. Међутим, сматрам да би после првог разочарања странке ипак могле да мобилишу своје гласачко тело и да апстиненција не би морала знатно да надмаши ону на последњим изборима", каже Стојиљковић.

Он сматра, а извори нашег листа у странкама потврђују Стојиљковићево мишљење, да истовремених избора на свим нивоима неће бити. То би, додаје наш саговорник, значило стање потпуне парализе земље, без функционисања иједне институције.

Крајње уздржан од прогноза резултата будућих избора је и Марко Благојевић из Цесида, који истиче да ни истраживање које би било спроведено сада, пре расписивања избора, не би дало праве резултате.

"На прву лопту, могло би се рећи да би на новим изборима, ако их буде, штету претрпеле странке које су учествовале у преговорима јер нису показале способност да формирају владу. Да ли баш све, или само једна или две, зависи од тога како ће бирачи проценити ко је крив за неуспех преговора, а то опет зависи од тога колико ће вешто партије представити своју улогу у томе. Остале странке, СРС, СПС и ЛДП у најмању руку, могу да прођу без штете", сматра Благојевић.

Оно око чега се, међутим, сви слажу и што се предвиђа са великом извесношћу, а што може да се наслути и по расправи на јучерашњој седници парламента, јесте да ће следећа изборна кампања бити прљавија него претходна.

"Кампања за изборе 21. јануара била је једна од најчистијих коју памтим, странке су се мање бавиле конкурентима, а више бирачима, што значи да је било мање изношења прљавог веша, критика, псовања и пљувања. Сада ће се, сигурно, вратити старој пракси", додаје Благојевић.

Једино што се са сигурношћу за сада може рећи јесте да би нови избори Србију коштали најмање око милијарду динара. Реч је само о новцу из буџета којим се покривају трошкови организације избора и страначке кампање. И то није све.

Пропаст овог изборног циклуса грађане Србије би довео у апсурдну ситуацију да до половине августа плаћају чак три Скупштине. Наиме, закон предвиђа да посланици који су били у сталном радном односу у Скупштини Србије имају право на плату чак шест месеци по распуштању парламента, па би тако грађани Србије плаћали из свог џепа можда више од 500 посланика (114 посланика претходног сазива, 170 актуелних и 250 будућих, с тим што се неки од њих појављују у сва три сазива) који "коштају" државу око 500.000 евра месечно. Ни то није све.

Дуги и неуспели преговори о влади Србију су до сада, према неким проценама, коштали око три милијарде евра пропуштене добити која је у овом периоду могла да се оствари од страних инвестиција, кредита и разних видова финансијске помоћи.