Знак за старт даје Карл Луис
Организатори Београдског маратона, списак елитних тркача који долазе из иностранства, чувају за последњу конференцију за штампу, али без обзира ко буде дошао и какви резултати буду постигнути – највећа звезда 26. београдског маратона биће један спринтер и скакач у даљ. И то бивши.
Тако је то безмало свуда где се појави харизматични Карл Луис, најбољи атлетичар 20. века, а Београђани су у то могли да се увере и 2006. када је као промотер 19. београдског маратона први пут боравио у Београду, а они старији учесници ове традиционалне приредбе сећају се да их је амерички спринтер, уз помоћ видео снимка који се „вртео” на РТС-у позивао да учествују на 7. београдском маратону 1994.
Снимак је направљен на тренингу у најбољем тркачком клубу свих времена Санта Моники, пилоти ЈАТ-а су је донели у Београд, јер су се организатори Београдског маратона и Карл Луис и његов менаџер Џое Даглас, договорили да се одустане од првог доласка сјајног атлетичара у Београд. Разлог су, наравно, биле санкције Савета безбедности према Југославији и нашем спорту и добронамерне сугестије представника надлежних органа САД.
Међутим и тај снимак у којем је Карл Луис проговорио српски да би позвао све на маратон уродио је плодом. Забележен је тада рекордан број тркача у полумаратону и маратону, а број учесника Трке задовољства још није надмашен.
Луисово присуство, заједно са новим рекордом стазе који је са 2:10,54 поставио Кенијац Џафет Косгеи, омогућило је да слика, извештаји и фотографије са 19. београдског маратона обиђу цео свет, јер свет никада неће заборавити сјајног спортисту, који је још као актива такмичар ушао у атлетске и олимпијске легенде.
Луис је као 23-годишњак на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2004. поновио подвиг Џесија Овенса из 1936. и освојио златне медаље у тракама на 100 и 200 м, штафети 4 x 100 м и у скоку удаљ, а као 35-годишњак опростио се у Атланти 1996. од олимпијске сцене пошто је четврти пут узастопно тријумфовао у скоку удаљ и поновио подвиг свог земљака Ала Ертера (бацање диска). Нико им се није придружио у међувремену.
Са 9 златних и једном сребрном медаљом најуспешнији је атлетичар на олимпијским играма тај његов конто могао је да буде и већи да САД нису бојкотовале Игре у Москви 1980. на којима је требало да дебитује пошто је изборио место у америчкој екипи у скоку удаљ и штафети 4 х 100 метара. Стручњаци сматрају и да је Луису „одузета” медаља на Играма у Барселони 1992. јер му руководство америчког олимпијског тима није омогућило старт на 100 метара, јер није (због повреде) био међу тројицом најбржи на изборном такмичењу. Луис због крутог придржавања правила није требало да трчи ни у штафети 4 х 100 метара, јер је био тек резерва, али пошто се повредио Марк Витерспун ускочио је у тим. Његов учинак (8,85 секунди) у последњој измени, допринео је постављању новог светског рекорда са 37,40 и показао да је у том тренутку био далеко најбржи. Тај рекорд, који су Луис и другови изједначили на Светском првенству у Штутгарту 1993. трајао је до Олимпијских игара 2008. и појаве Јамајчанина Јусеина Болта...
Луис је са са 8 златних, и по једном сребрном и бронзаном најуспешнији учесник светских атлетских првенстава, а током каријере два пута је постављао светске рекорде на 100 м, шест пута у штафети 4 х 100 и три пута 4 х 200 метара, а случај је хтео да никад не постане светски рекордер у скоку удаљ. То се не односи само на исход дуела на Светском првенству у Токију када га је у епском дуелу победио Мајк Пауел (промотер Београдског маратона 2007), иако је Луис са 8,91 м за сантиметар надмашио светски рекорд Боба Бимона (промотор Београдског маратона 1990) из 1968., јер је Пауел скочио 8,95 метара.
Луис је био најближи светском рекорду, или чак несуђени светски рекордер још 1982. када је на националном спортском фестивалу Олимпијског комитета САД прескочио границу од девет метара. Очевици су тврдили да је скок био дуг 30 стопа, односно 9,14 м, на пластелину није било трага његовом преступу – али узалуд. Судије су скок прогласиле неисправним...
Ипак и његов лични рекорд од 8,87 м из 1991. и данас би му донео злато на сваком такмичењу, а на медаље могао би да рачуна и са личним рекордима на 100 и 200 м – 9,86 из 1991. и 19,75 из 1983.
Почетком године из Београдског маратона Луису је упућен позив да поново дође у Београд и он ће сутра у 10,00 часова у Булевару краља Александра заједно са осталим званичницима дати знак за старт...
-------------------------------------------
„3 у 1”
Београдски маратон и ове године има три трке. У 10 часова почеће маратонска (42.195 м) и полумаратонска трка (21.098 м) трка, а у 10,05 традиционална Трка задовољства на 5 км, која овог пута има назив „Курир” Трка за „Живот” и посвећена је прикупљању помоћи за Удужење родитеља деце оболеле од Батенове болести.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


