Награђено стрпљење

Чланови Extreme Summit team-a, предвођени нашим познатим алпинистом Драганом Јаћимовићем, првим човеком из Србије који је освојио највиши врх на свету, покушаће да се успну на Монт Еверест (8.848 м) и досегну тачку изнад које нема ничега: место на коме престаје земља, а почиње небо.
Овај подухват трајаће до 4. јуна ове године.
У деветочланој екипи су: Драган Јаћимовић, Милош Ивачковић, Драгана Рајбловић (прошле године, као прва жена из Србије на врху изнад 8.000 метара, стекла право да равноправно са осталим члановима експедиције подели драж успона на ову магичну планину), Марко Николић, Петар Пећанац, Симо Драгићевић, Драган Петрић, Басар Чаровац, Илија Андрејић.

Захваљујући агенцији Mmd Corporate, на страницама "Путовања" ћемо вас укратко обавештавати о току њихове авантуре.

27. 4. 2007.
После неколико дана одмарања у БЦ, планирали смо да одемо до АБЦ-а, али, што би наш народ рекао: "Моша". Снег и даље пада у комбинацији са јаким ветром па смо, пошто имамо довољно времена, решили да не журимо и останемо још један дан у БЦ. Ако сутра буде боље време, ето нас у АБЦ.

28. 4. 2007.
После пет дана у БЦ, ево нас поново у АБЦ! Очигледно су одмор у БЦ, кремић и плазма учинили своје, па су сви били пуни снаге тако да смо данас за девет сати стигли од БЦ до АБЦ што је скоро 1.400 метара висинске разлике. Време је почело да се пролепшава, тако да намеравамо да наставимо даље. Ако нам временски услови буду ишли наруку, сутра или прекосутра ћемо пробати да поставимо Ц1. Данас је Марку рођендан. Нисмо му спремили неки поклон, али мислим да би му поглед са Евереста био одличан дар иако би био са малим закашњењем.

29. 4. 2007.
Ко каже да се по јутру дан познаје? Јутрос је било сунчано и лепо време да би после подне почео да пада снег. За сада нам не ремети планове јер смо одлучили да се после изузетно напорног претходног дана одморимо један дан у АБЦ и онда наставимо ка северном седлу. Надамо се да ће до сутра снег престати да пада. Ако тако буде, онда идемо у Ц1 (7.150 м).

30. 4. 2007.
Коначно Ц1! За разлику до претходних дана, данас смо имали идеалне услове за пењање. Било је облачно, без ветра, температура минус пет степени. Стигла нам је заслужена награда за стрпљење.

Цео тим је без проблема савладао успон од АБЦ до Ц1, тако да су се сада сви већ бацили на топљење снега и спремање супица и чајева. Поред тога што смо коначно поставили први висински логор, данашњи успех ће много значити члановима тима на психолошком плану јер није лако седети данима и чекати да се време пролепша. Колико год да нам је било лепо у БЦ и да су се људи добро осећали, ипак смо ми овде дошли због пењања. Сада смо за један велики корак ближи врху. До врха треба савладати још "само" 1.700 метара. Да не верујемо да то можемо, не бисмо ни били овде. Само да нас време и здравље послуже.

Изгледа да сте нам послали мало тог лепог времена из Србије. Додуше, Хималаји су далеко, па је требало мало времена да стигне.

1. 5. 2007.
Па зар сте мислили да ми нећемо обележити Први мај? И ми смо ишли на уранак. Поранили смо и по лепом времену успели да изађемо на северни гребен (7.500 м)! Јесте да нисмо имали јагњетину, роштиљ и пиво, али су зато ту супице и топљење снега. Данас смо савладали мању висину него претходних дана, али смо дужински прешли скоро исти део пута и обавили изузетно битну аклиматизацију.

Поздрав свима у Србији. Цела екипа вам жели срећан 1. мај и да га што лепше проведете.

2. 5. 2007.
После изласка на 7.500 метара, вратили смо се у АБЦ. Сада када смо одрадили и ту аклиматизацију коју су сви одлично поднели, враћамо се у БЦ да се одморимо и чекамо време за завршни успон. Што се тиче висинског логора Ц2, њега смо решили да поставимо на 7.700 метара. Шерпаси су то већ одрадили, а сутра би требало да однесу и шаторе у Ц3 на 8.300 метара, али их неће постављати због јаког ветра. У међувремену се време покварило, па опет пада снег.

4. 5. 2007.
Вратили смо се у БЦ. Какво олакшање. Данас је пао предлог да се направи одбојкашки терен овде на 5.170 метара. Само не знам од чега ће лопту да направе.

После боравка на 7.500 метара овде се сви осећају као код куће.

Горе у АБЦ-у упознали смо једног момка из Канаде који се зове Мануел Пизаро Мани (чилеанског порекла) и који је сјајан лик. Наиме, ми имамо најбржи приступ сателиту у кампу, али оба лаптопа су нам "вриснула". Мани има страшну машину од рачунара која је специјално прављена за висину, а нема сателитски линк, тако да је дошло до удруживања средстава овде у овом беспућу.

Сада и он и ми шаљемо извештаје за наше веб адресе. Од данас поново можете уживати у фотографијама Петра Пећанца.

Половина експедиције је прошла. Одрадили смо аклиматизацију да боље није могло. Таман смо завршили све у висинским камповима када је почео седмодневни период лошег времена. По тибетанском календару, прва седмица после пуног месеца увек доноси лоше време. И стварно је тако.

Ево нас сада поново у БЦ-у. Овога пута нико није поставио питање зашто.

Зато се док ово куцам испред мог шатора припрема утакмица. То су позитивни ефекти аклиматизације. Резултат је небитан, важна је атмосфера.

Срдачан поздрав са Тибета од чланова експедиције Еверест 2007.