Догодине застарева случај бомбардовања РТС-а

Бомбардовање РТС-а је озбиљан преседан и веома је важан и за новинарство и за ратовање и за међународно право. Формираћемо посебан тим у сарадњи са породицама жртава и колегама новинарима који су се највише бавили овим случајем, каже Веран Матић, председник Комисије за истину о убиствима новинара.Ова комисија је прихватила да покуша да расветли и све аспекте бомбардовања РТС-а од НАТО-а, у којем је погинуло 16 запослених, а које се десило пре тачно 14 година–23. априла 1999. године у 2.06 часова.

– Очекујем да ћемо моћи веома брзо да користимо богату архиву докумената коју су прикупиле породице жртава, и да ћемо томе додати све оно што недостаје, што је већ тражено од правних заступника породица или од неких других институција. Веома је важно да прикупимо сва документа и доказе на једно место како бисмо испунили мисију саме комисије, али и како би се створила релевантна база података која ће бити јавна и која ће служити и за проучавање, која ће бити едукативног и меморијалног карактера, али и која ће послужити у сврху покретања новог судског процеса који би у потпуности утврдио истину о овом догађају – објашњава Матић.

Комисија је од 28. марта надлежна за случај убијених радника РТС-а и прикупља документацију од надлежних институција – Тужилаштва за организовани криминал, Вишег тужилаштва, судске списе суђења Драгољубу Милановићу и других суђења у којима се помиње бомбардовање РТС-а.

– Судећи по субординацији у војсци, а пошто је било у питању ратно стање, мислим да није могуће да је за све одговоран само директор РТС-а. Такође, мислим да је немогуће да је документација о томе уништена или да су њени делови нестали. Дакле, потребна је снажна решеност и воља да се учине јавним све битне чињенице, нарочито када смо у ситуацији да нам прети застаревање случаја за евентуално кривично гоњење – каже Веран Матић.

Наиме, у марту идуће године ће наступити релативна застарелост овог случаја, што значи да ће доћи до застарелости могућег кривичног гоњења.

– Због тога ћемо настојати да што пре прикупимо сву документацију и направимо најбоље могуће процене којим путем истраживати даље. Комисија ће се посебно усредсредити на то да од Министарства одбране и Војнобезбедносне агенције добије све релевантне одговоре – истиче Матић.

Комисија се неће бавити само утврђивањем евентуалне одговорности оних који су били задужени за РТС током рата 1999. године, већ и улогом НАТО-а.

– Тражићемо све податке, у првом реду ко је, када, и на основу чега, одредио РТС као ратни циљ. „Амнести интернешенел”је бомбардовање РТС већ прогласило ратним злочином. Наш први циљ је да сви медијски радници, убијени у бомбардовању РТС-а, буду проглашени жртвама и од стране наше професије. Наиме, њујоршки Комитет за заштиту новинара,који води регистар убијених новинара и медијских радника,није у тај попис уврстио и жртве бомбардовања РТС-а. То ће нам свакако помоћи да овај случај и на међународном нивоу обрадимо квалитетно, да добијемо што је могуће више релевантних докумената и података – каже Матић.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић одслужио је десетогодишњу казну затвора, а проглашен је кривим јер није поштовао наређење о измештању државне телевизије на ратни положај. Бомбардовање РТС-а и могућу одговорност НАТО-а анализирао је Хашки трибунал, али поступак није покренут.