Евролига за двоје

Годину дана након што је српска кошарка изгубила гарантовано место у Евролиги, у новом систему квалификовања дошла је до два представника, колико никада није имала. Следеће сезоне међу 24 тима елитног такмичења биће Партизан МТС и Црвена звезда Телеком, што се претходног лета готово није ни помињало као озбиљна могућност.

За оба клуба је пласман од непроцењивог значаја. „Црно-белима” је, како кажу, омогућио да преживе у тешкој материјалној ситуацији, а „црвено-белима” представља можда и историјску прекретницу ка позицијама које њихови навијачи чекају. Јесте реч о потенцијално само два месеца евролигашке баладе (први круг се ове сезоне играо од 11. октобра до 14. децембра), али мало оптимизма не би било наодмет после најтеже деценије наше игре под обручима.

Тешко је очекивати да ће се већ догодине у АБА лиги, која је филтер за европска такмичења, поновити доминација какву су ове сезоне имали српски клубови, укључујући и Раднички из Крагујевца који као дебитант излази на европску сцену у Еврокупу. Ипак, чињеница да је у последњих десет година шампион региона девет пута постао српски тим, а онај изузетак био израелски Макаби, говори да не би требало превише бринути око тога да ли ће наши клубови бити најчешћи учесници Евролиге с ових простора у наредном периоду.

Око тога каква ће бити Евролига у годинама које следе, током ове сезоне се много шпекулисало на Старом континенту. Причало се и како ће ускоро постати „затворена лига” најбогатијих клубова, али су њени стратези недавно изашли са поруком да таквих планова нема јер се актуелни систем лиценцирања показује најбољим и на спортском и на бизнис пољу. Нови модел Топ 16, који је повећан са шест на 14 кола, омогућио је довољан број мечева између најбољих клубова, а садашњем формату иде у прилог то што је НБА лига на својој агенди „европску дивизију” пролонгирала за 15-20 година (њен будући комесар Адам Силвер је „на линији” са досадашњом политиком).

Једна од преокупација Евролиге у предстојећим сезонама биће финансијска стабилизација такмичења, у којем је пракса да клубови губе новац. У условима економске кризе, због које је рецимо италијанска лига за следећу сезону покренула процедуру смањења зарада играча „које више не може да се одлаже”, припрема се тзв. финансијски фер-плеј.

Налик Европској фудбалској унији с чијим стручњацима се интензивно сарађује, у Евролиги би „што пре то боље” (зацртано од сезоне 2015/2016) пре свега требало да ступи на снагу обавеза позитивног пословања у циклусу од три године. Клубови ће своје књиге морати да отворе њеним књиговођама (не нужно и јавности).

То је само део „пакета прописа” који ће одређивати и максималне проценте у буџету за уговоре играча, али и средства која у клубове доносе власници и донатори (процена је да на тржишту могу да се остварују већи профити). Први човек пројекта, 43-годишњи Немац Јан Помер, иначе главни оперативац кошаркашке Бундеслиге која је данас друго најгледаније национално првенство у Европи, каже како ће „креативни људи мотрити на покушаје заобилажења аката” и да верује да ће клубови са мањим буџетима имати већу шансу него ранијих година.

Из перспективе борбе за сваки динар, неком нашем тиму неће значити ништа што ће ускоро можда нешто мање него пре имати на располагању ЦСКА, којег је и са буџетом од званично 44 милиона евра (34,7 из „разних извора”), јесенас шут делио од пораза у „Пиониру”. Српска кошарка ни са само једним представником није била финансијски конкурентна у Евролиги, у којој је ове сезоне најмањи буџет учесника Топ 16 износио седам милиона евра.

Партизан и Звезда на лето неће имати ни близу толики буџет, али је Топ 16 циљ о којем могу да размишљају. Какав би успех био пласман, јасно је ако се зна да у новом облику осигурава више утакмица него што су пре три године „црно-бели” одиграли са све париским „фајнал фором” (22 меча, десет код куће – сада се до четвртфинала играју 24 утакмице).

Било како било, ривале које пошаље јулски жреб може да чека порука „Добро дошли у земљу кошарке”…

Горан Ковачевић