Комшилук гради библиотеку

Идеал становања у Америци јесте живот у слепој улици! То се види из авиона – буквално. Док авион ниско клизи при слетању, виде се стотине слепих улица које чине меандар насеља. На крају такве улице је окретница, а на самој окретници три или четири куће. Аутомобили паркирани "носом" напред, pull систем, кош на бандери, травњак. Осећа се тишина у дворишту. Украшено је, често, и америчком заставом на јарболу. American dream.
Уколико улица није слепа, онда се тражи да буде једносмерна. Циљ је имати што мање саобраћаја у комшилуку, па се организују референдуми за проглашење двосмерних улица једносмерним. Ти референдуми прерастају у жестоке сукобе са општинском администрацијом уколико она има другачије планове.

Од борбе за спокојан живот се не одустаје. Високо се цени тишина, цвркут птица, веверица у дворишту. Пасторала удаљена од аутопута, пруге, метроа. Много је траженије бити далеко од сваке буке, па макар и оне која долази од паркинга мегамаркета, него становати у близини градске вреве. Што је кућа ближа извору буке, цена јој је нижа. А близина градских садржаја из америчког угла и није толико битна – јер свуда се иде колима.(Поред џанки-фуда, то је још један разлог што има толико "озбиљно попуњених".) На улицама стамбених квартова, ретко ће се срести пешак, још ређе шетач. Хуктавих тркача свих узраста има преко целог дана, али шетача не. Шетати није in.

Једноспратна кућа од стотинак квадрата (с обавезном гаражом) може да кошта и 700.000 долара, ако је у добром комшилуку. Иста таква у "лошијем", и неколико пута мање. Довољно је добити комшије код којих интервенише полиција – и цене квадрата одмах падају. Значај доброг комшилука је јасан кад се погледа америчко двориште – оно по правилу нема ограду, ни живу ни жичану. Куће су блиндиране алармним системима који су повезани са агенцијом за обезбеђење.

Добар комшилук кошта. Општинске таксе у бољим квартовима су високе, вероватно је то свестан принцип растеривања непожељних. Такав је случај и у Порт Вашингтону, општини са 80.000 становника, на Лонг Ајленду, 40 минута метроом од Менхетна.

Општинске таксе за кућу од 100 квадрата коштају годишње 12.000 долара. У таксе спада плаћање локалне полиције, ватрогасаца, ђубретара и – библиотеке. Без обзира на то да ли ће крочити у библиотеку – власник куће од толико квадрата мора да плати 3.000 долара "књишку" таксу. Заузврат су добили општинску библиотеку на неких 2.000 квадрата. Луксузно опремљена и као играоница за децу, интернет центар, читаоница, видеотека и концертна дворана у којој су концерти, као и све остало, бесплатни.