Три тринаестице које доносе срећу

„Здраво, будуће суперзвезде” био је саркастичан одговор челника једне издавачке куће четворици младића из енглеског градића Базилдона, жељних да промене музичку мапу света. Али, овај циничан исказ из далеке 1980, претворио се у пророчанство! Током протекле 33 године, састав „Дипеш мод” постао је један од најутицајних бендова у историји музике. Упркос силним успонима и падовима Мартин Гор, Дејв Гахан и Енди Флечер продали су више од стотину милиона копија албума, а њихове концерте широм света гледало је више од 30 милиона људи. Ови импресивни бројеви биће још већи када заврше светску турнеју „Delta Machine”, која почиње сутра у Ници, и у оквиру које долазе на Ушће 19. маја.

Иако Гор често говори да су „Дипеш мод” неприметно преварили свет, Енди Флечер у интервјуу за наш лист признаје да су на почетку каријере мислили да ће заједно „изгурати” две-три године:

– И то би био подвиг, али ми смо и даље успешни…

После отказивања концерта пре четири године, коначно долазите у Београд, па шта очекује армију обожавалаца бенда „Дипеш мод”?

Овога пута имамо сјајну сценску продукцију. Вежбали смо много, и саставили добру листу песама, која на најбољи начин представља нашу каријеру. Свираћемо неке песме које годинама нисмо изводили и баш смо узбуђени.

Тужно је све што нам се десило на прошлој турнеји. Били смо узнемирени што смо морали да откажемо толико концерата, између осталог и код вас. Зато се заиста радујемо што долазимо у Београд први пут и надамо се добром пријему код српске публике.

Сваки албум је за вас нова, узбудљива авантура. То важи и за „Delta Machine”?

Да, али овога пута је све ишло некако глатко. На почетку смо успели да трасирамо пут и правац албума и стваран је у добром расположењу и духу. Сваки албум је, у неком смислу, авантура, јер креирате нешто ни из чега. И увек се надате да стварате нешто добро. А „Delta Machine” је добар албум. И што је најбитније, у овој зрелој фази наше каријере, ми смо у стању да правимо музику на коју смо поносни.

И Гор је рекао да албум носи неку необјашњиву магију, а и Гахан сматра да диск означава повратак исконском звуку групе…

Дефинитивно се издваја. Мада ми неки људи говоре да помало личи на „Violatior” или на „Songs of Faith and Devotion”, сматрам да има уникатан звук. И критике су више него добре, а чини ми се да су и фанови веома срећни…

Ово је ваш 13. студијски албум, са 13 песама, који је изашао 2013. Нисте нимало сујеверни?

Уопште нисмо били свесни тога док нам неко није скренуо пажњу. Али, скоро сви бендови на свету су помало сујеверни, па и ми. Баксуза, ваљда, неће бити. Поготово због тога што је претходна турнеја била веома несрећна за нас, иако се није „вртела” око броја 13. Можда ће нам те тринаестице донети срећу!

Ви живите у Лондону, Гор у Санта Барбари, а Гахан у Њујорку. Како, онда, бенд функционише, нарочито пред снимање албума и турнеје?

Када радимо, заједно смо, где год то било. Скоро две године су трајале припреме за албум и турнеју, и били смо заједно малтене сваког дана. А, наравно ту су интернет, скајп, телефон… То много олакшава ствари, у овом модерном свету!

Ви имате дискографску кућу „Toast Hawaii”. Има ли смисла водити издавачку кућу у време када се „тона” музике сваког минута скине са интернета?

Не знам, али има знакова да дискографија почиње да се опоравља. Имамо срећу да као „Дипеш мод” још продајемо доста албума. Много наших фанова купује дискове, јер жели квалитетан звук. Ми се трудимо да на најбољи начин спојимо стари са новим светом. Јер интернет може да буде средство у служби музике.

Као клинац у Базилдону тренирали сте фудбал, али игралиште сте заменили сценом?

Све то ми је као сан који се, на срећу, остварио. Јер, музика је била наш хоби када смо били у школи, а 33 године касније ми смо још популарни. Невероватан је осећај! Још смо веома амбициозни и још увек можемо да створимо нешто од нуле. При том, расположење у бенду је феноменално, дивно се забављамо заједно, и нисмо, да куцнем у дрво, наишли нити на један проблем иако смо годину дана радили на албуму, а претходних месеци се спремали за концерте. И сви их једва чекамо!

Уврежено је мишљење да сте баш ви онај кључни „састојак” који држи на окупу „Дипеш мод”?

Ма не, ја сам срећне руке што сам се нашао у бенду у коме су Гор, Гахан и, да не заборавим Винса Кларка с почетка каријере „Дипеш мода”. Реч је о три музичка генија, а ја сам некако увек био у позадини. Знам да неки причају и да ја држим Гора и Гахана одвојено, али ми у бенду нисмо такви. Код нас влада демократија!

Када сте последњи пут били у Базилдону?

Ух, чини ми се пре више од годину дана. Али, кад год одем, сетим се свега, наших почетака. Многи моји пријатељи из детињства још живе у Базилдону, и стално се виђамо. Уствари, мислим да је још један разлог што смо као група толико дуго опстали то што долазимо из истог града, имамо исто порекло, исти смисао за хумор. Зато смо ту и данас.

Пре 30 година рекли сте да ће „Дипеш мод” бити инди „Битлси”. Чини се да сте догурали много даље…

Лепо је што сте ме подсетили на то… Дефинитивно смо то постигли, али не више од тога, јер нико није већи од „Битлса”!

Јелена Копривица

-----------------------------------------------------------

Челси у међустању

Навијач сте Челсија, али за разлику од прошле сезоне, ваш клуб ове године не блиста?

Чудна је ова сезона. Клуб је купио многе младе играче и сада је у неком међустању. Надам се бољем следеће године. А, прошла је зато била невероватна, најбоља за мене, ватреног навијача Челсија, икад! Кад год могу, идем на утакмице, а нажалост до краја сезоне, због турнеје, тешко да ћу ићи на стадион. Али, заразио сам своју децу, па и они стално висе на утакмицама.

-------------------------------------------------

Јединствено искуство

Иако наступа као ди-џеј, Флечер каже да то не може да се мери са бендом „Дипеш мод”:

– Уживам у диџејингу и волим да наступам у различитим градовима, попут Београда, где сам се сјајно забавио. Интересантно је кад си препуштен себи, али ништа не може да се пореди са осећајем када сам на бини са „Дипеш модом”! То се искуство не може препричати.