Партизан осветлао образ

Српски првак је трећи у Европи. Маштали смо о још већем подвигу, али, руку на срце није се очекивало од убедљиво најмлађе екипе да издржи сав терет, који носи завршни турнир најважнијег клупског такмичења на свету. Партизан је, међутим, потпуно осветлао образ. Истина, било би прелепо да се после 31 године вратио на европски престо, био би мелем на рану да српски тим буде најбољи у Европи после повратка наше репрезентације празних руку с овогодишњег Светског првенства у Мелбурну, била би то изванредна одскочна даска за ватерполо у Србији, који сем Партизана у овом тренутку нема друге мајдане... Али и ово што су "црно-бели" урадили у Милану је прави капитал. Не толико сам резултат (ионако се памти само први), колико игра.

У полуфиналу је мало недостајало да Партизанови двадесетогодишњаци (просек им кваре голман Куљача, Настран и Королија) свргну дотадашњег европског шампиона Југ (минут пре краја су водили с 11:9), а онда су платили цех младости приликом извођења пенала.

У утакмици за треће место су, ипак, смогли снаге да надвисе прекаљене професионалце из пирејског Олимпијакоса и победе (15:13) и поред шока због несрећног пораза само дан раније у полуфиналу.

Партизан има два драгуља: Филипа Филиповића и Андрију Прлаиновића. Први је бриљирао против Југа, а други против Олимпијакоса.

Међутим, важније од тога је да обојица играју стално на високом нивоу иако су врло млади и сви тренери тактику против Партизана граде на томе да зауставе баш њих двојицу.

Поред тога, код "црно-белих" заблистају и други. Душко Пијетловић, такође дојучерашњи јуниор, већ сада је уз раме најбољим центрима, Никола Рађен је одличан бек, а против Дубровчана је показао да уме и да погађа и то кад је врло важно.

Посао су одлично обавили и остали предвођени поузданим Миланом Алексићем, а Словенци браћа Настран, нарочито Матеј, оправдали су оно што је уложено у њих.

Партизан намерава да у прелазном року доведе појачања. Уз оно што су његови играчи научили у овој сезони то даје врло опипљиву наду да већ идуће године може да стигне до краја пута по Европи.

"Црно-бели" су можда најбољу похвалу добили уочи полуфинала од Југовог тренера. Емил Николић је уочи утакмице признао да после одласка Икодиновића и Ћука нико није очекивао да ће Партизан да "прође групу", а камоли да стигне на завршни турнир.

Пред нашим прваком су у Евролиги биле наизглед несавладиве препреке, готово да су могле да се упореде с онима које су по предању стављене пред Херкула.

Партизан је у групи надвисио Етникос (грчки вицешампион), Младост (финалиста хрватског првенства) и Брешу (прошлогодишњи освајач Купа Европске пливачке федерације).

У четвртфиналу га је чекао Посилипо (други у Италији), у полуфиналу Југ (првак Хрватска) и у утакмици за треће место Олимпијакос (шампион Грчке). Дакле, ниједне лаке утакмице.

Као што је познато, наша лига је нејака за Партизан, па је његов стручни штаб морао да се довија како да током целе сезоне не само одржи форму свог премладог тима, него и да је диже.

И у томе је тренер Дејан Удовичић потпуно успео. То је још један адут Партизана, јер је и његов први стручњак практично тек на почетку тренерске каријере, мада већ има успехе које историја неће да заборави (европски првак с репрезентацијом Србије прошле године, а да се не спомињу титуле с млађим селекцијама наше земље).

Победнички пехар у Евролиги је припао Про Реку из Ђенове, који је био домаћин у Милану. Обе утакмице италијански првак је добио с једним голом разлике (Олимпијакос у полуфиналу с 10:9, а Југ у финалу с 9:8), али заслужено.

У његовом тиму је лавовски посао обавио капитен наше репрезентације Владимир Вујасиновић, коме је ово други пут да с Ђеновљанима буде европски првак.

Штета је што Партизан није стигао да одмери снаге с Про Реком, јер му би окршај с тим супертимом омогућио да потпуно извага своје место међу европским великанима.

--------------------------------------------------------------------------

Про Реко четврти пут шампион

Италијански Про Реко је четврти пут европски првак за ватерполисте. Партизан је био први шампион, а то звање су освајали следећи клубови: Младост (Загреб) 1968, 1969, 1970, 1972, 1990, 1991. и 1996, Партизан (Београд) 1964, 1966, 1967, 1971, 1975. и 1976, Шпандау (Берлин) 1983, 1986, 1987. и 1989, Про Реко (Ђенова) 1965, 1984, 2003. и 2007, Посилипо (Напуљ) 1997, 1998. и 2005, Југ (Дубровник) 1981, 2001. и 2006, Орвоши (Будимпешта) 1973. и 1979, Вашаш (Будимпешта) 1980. и 1985, Јадран (Сплит) 1992. и 1993, МГУ (Москва) 1974, ЦСК ВМФ (Москва) 1977,

Канотијери (Напуљ) 1978, Барселона 1982, Пескара 1988, Ујпешт (Будимпешта) 1994, Каталуња (Барселона) 1995, ПОШК (Сплит) 1999, Бечеј 2000, Олимпијакос (Пиреј) 2002. и Хонвед (Будимпешта) 2004.

И. Цветковић