Расте нада у први српски финале

Одвано се нисмо толико занимали за тенис као јуче. Узданице су нам у једном дану водиле битке за полуфинале на великим међународним такмичењима. То, руку на срце, није неки од она четири највећа турнира, на којима се победе највише вреднују и с којих се једино и може у историју. Али разлике су све мање, а на радост наши тенисери у светском врху су редак ваљани разлог који ће сатима да нас прикује уз телевизијске екране и испуни нас националном страшћу. Тако ће да буде и данас.

Ана Ивановић је већ међу четири најбоље у Берлину, док је Јелена Јанковић утрла пут ка тамо.

Новака Ђоковића смо прежалили у Риму чим се видело да ће његова "земљана" стаза у четвртфиналу да се укрсти са стазом Шпанца Рафела Надала, краља шљаке.

С тим још увек морамо да се миримо.

Ивановићева (16. место на светској ранг-листи) савладала је као 12. носилац Швајцаркињу Пати Шнидер (19), 15. носиоца, са 7:5, 3:6, 6:4. Меч између петог носиоца Јанковићеве (6) и првог женског "рекета" Жистин Енан прекинут је због мрака при вођству наше играчице с 1:0 у сетовима (6:3), 4:4 у другом сету и на сервис Белгијанке. Наставак је у 11 часова.

Ђоковић је изгубио са 6:2, 6:3. У полуфиналу у Риму играће данас Ненад Зимоњић у пару са Французом Фарбрисом Сантороом, с којим је шести носилац, пошто су у трећем колу победили Хрвата Ивана Љубичића и Американца Џима Томаса са 6:2, 6:4.

Противници су им трећи носиоци Индијац Леандер Паес и Чех Мартин Дам, такође један од најбољих дублова на свету.

После меча Јанкововићеве на терен "Штефи Граф" ће Ивановићева и 24-годишња Украјинка Јулија Вакуленко (53).

Некадашња државна првакиња Југославије до 14 година (с мајком се 1991. доселила у Београд, а 1998. отишла у Барселону, у школу Серхија Бругере, победника "Ролан Гароса") најлошије је рангирана учесница главног турнира непосредно, али је јуче елиминисала и Францускињу Амели Морезмо (3) с 2:6, 6:1, 6:2 и затим Рускињу Динару Сафину (10) са 6:3, 5:7, 6:3 (програм ремети киша па су утакмице одлагане).

Јанковићева би потом на мегдан Рускињи Светлани Кузњецовој (4) и то већ као петопласирана (пласманом у полуфинале потиснула би Белгијанку Ким Клајстерс која је ономад одлучила да остави тенис). 

Наше најбоље тенисерке иду ка међусобном мегдану за трофеј, првом српском финалу, али "пост фестум" заслужује наш најбољи тенисер.

Ђоковић је испао вољом жреба, међутим, с пуним правом може да се нада да ће са Надалом убрзо да се састаје на шљаци и у финалу, само да се нађу различитим половинама скелетона. Можда већ и на "Ролан Гаросу" (27. мај – 10. јун).

Видљиво је да је Ђоковићева убојитост спласнула с играма на земљаним теренима у односу на тврде подлоге.

Уосталом, Шпанца је срушио на таквој, у четвртфиналу у Мајамију, на путу ка тријумфу.

То је Надалов последњи пораз (29. март). Од када се прешло у његов атар, нема му равног.

Јучерашња победа не само што му је 13. узастопна од неуспеха у Мајамију него 75. узастопце.

Рекорд Аргентинца Гиљерма Виљаса од 53 победе је изједначен баш у финалу у Риму прошле године, а Надал данас против Руса Николаја Давиденка има прилику да за победу надмаши Џона Мекинроа гледајући узастопне успехе на било којој подлози. Легендарни Американац, који је посматрао меч Шпанца и Ђоковића, био је непобедив на тепиху у дворани, од септембра 1983. до априла 1985.

Наш играч се монструозном Надалу супротставио храбро, са свешћу да је то, ипак, још увек један од оних мечева у којима нема шта да изгуби, а којих је све мање.

На противникову немилосрдност одговорио је својеврсним инатом, у стилу: и из мојих руку могу да бију громови чак и на шљаци. Због тога је дуел и био као на атомски погон с обе стране мреже.

У појединим моментима гледали смо никад агресивнију Ђоковићеву игру. Она му је доносила плодове, додуше, уз двоструко већи напор него против било ког другог, али је, парадоксално, за Надала била плодно тле да се покаже ко је он на шљаци.

Као када цео стадион види лопту у мрежи, а онда се голман праћакне и извади је из ракљи, тако и изузетно покретљиви Надал враћа лоптице из мртвог угла и ефектно поентира. Чудесно и још увек недокучиво.

– Морао сам да играм најбоље што умем, јер је Ђоковић изузетан тенисер. Сервирао је веома добро, али ја сам у преломним моментима био присебнији.

У томе је била разлика између победника и пораженог – рекао је Шпанац.