Међународна подршка побољшању услова рада

Међународна организација рада (МОР) ускоро ће организовати састанак, на којем се очекује присуство синдиката, послодаваца и представника Владе Србије, на којем ће се анализирати могућности побољшања законских решења када је реч о праву на штрајк. Ова међународна организација даће свој допринос јачању улоге жена у синдикалним активностима у металском сектору, а спровешће и анкету о искуствима у колективном преговарању на нивоу послодавца.

Ово су само неке од предстојећих активности МОР-а, најстарије техничке организације Уједињених нација. Основана је још 1919. године, у време Лиге народа, из које ће настати УН. Централа МОР-а налази се у Женеви, а од 2008. године постоји канцеларија у Београду, на чијем челу је Јован Протић, национални координатор МОР-а за Србију.

– Међународна организација рада фокусирана је на социјални дијалог, запошљавање и социјалну сигурност у шта спадају безбедност на раду и пензије – објашњава Протић.

Када је реч о социјалном дијалогу, МОР подржава добру праксу и сарађује са најјачим синдикатима, а то су Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати „Независност”, с тим што се овој организацији жалбом, у случају нарушавања права везаних за рад, може обратити било који синдикат.

Услов је, каже Протић, да је претходно покушано да се настали проблем реши у оквиру државних институција. МОР из централе у Женеви, по проучавању жалбе, држави из које је послата шаље такозвану интервенцију, односно захтев да се примедбе реше на прихватљив начин. Ако држава не одговори адекватно, објављује се опомена која, сама по себи, не повлачи казнене мере али улази у извештаје који су доступни инвеститорима, што може да их одврати од улагања у ту земљу.

У Србији је постојао проблем 2011. године, када је из једне државне институције стигао допис у трговачке фирме у којем је од њих тражено да се учлане у трговачку организацију Привредне коморе Србије. Тиме је прекршено право на слободу удруживања, из МОР-а је послата опомена Србији па се убрзо одустало од те иницијативе, при чему је остало нејасно да ли се радило о непознавању материје или лошој намери.

– Спроводимо и пројекте који би требало да подстичу запошљавање, попут оног на подручју Врања и Лесковца где је акценат био на каријерном вођењу за оне са средњошколском стручном спремом. Послодавци су навели седам најтраженијих професија, са намером да Национална служба за запошљавање добије податке, на основу којих може да организује преквалификацију за тражена занимања. Ми смо сагледали могућности за модернизацију тих образовних профила, припремили смо препоруке за усавршавање наставних програма у школама – објашњава Протић.

МОР је и објавио водиче за каријерно вођење како би млади знали шта могу да очекују по завршетку образовања, помагао је Националној служби запошљавања да би била ефикаснија. Посебна пажња посвећена је запошљавању особа са инвалидитетом, односно едукацији послодаваца. У сегменту социјалне сигурности, ова организација је активна у реформи пензионог система.

– Стало нам је до стварања безбеднијег радног окружења. Анализирали смо како функционише осигурање од повреде на раду. Да би се забележила једна повреда на раду, а због сагледавања стварне ситуације треба евидентирати и све мање повреде, треба попунити формулар који има девет страница, што је неприхватљиво – каже Протић.

М. Г.