Друштвене мреже

Према и домаћим и страним ауторитетима, непосредну будућност Интернета (2007. и следећих година) обележиће експлозивни и структурни развој друштвених мрежа. Као да мрежа свих мрежа, приближавајући се пунолетству, пребире по својим постулатима и испуњава их својим постојањем. То је равномеран, дијалектични процес, у којем се из форума, чет-соба, блогова и онлајн сервиса помаљају дигиталне заједнице, а границе ових дигиталних светова (објеката) толико су замагљене да их само успех или неуспех дефинише.

Несвесно остварујући теоријске поставке социогенезе Норберта Елијаса (друштво је састављено од процеса а не од стања) друштвене мреже су – осим креирања социјалних фигурација у дигиталном окружењу – дефинисале и неке неумитне токове Интернета. Пре свега, простирање у све социјалне нивое и слојеве, потом продирање капитала и тржишта, али и поједностављење технолошког нивоа који се захтева од корисника.

Ако је претходне две или три године обележио муњевити успех универзалних ("утопијских", наизглед) мрежа MySpace, Flickr, YouTube или Wikipedia, прошлогодишњи успон пословних мрежа, као што је www.linkedin.com (добитник Webby награде за 2006. годину) логичан је след развоја онлајн заједница. Исти тренд, уз неминовна закашњења, приметан је и у Србији.

"Прве" нет-мреже (условно "прве", јер, како каже Елијас, "... све је кретање и наставак нечег ранијег") поникле су из форума за упознавање и четовање, као што су www.bleya.com, www.velikibrat.com или www.zujanje.com. Ове године су се појавиле две нет-мреже, једна везана за фестивал Еxит (www.myexit.org), друга за српски огранак планетарне корпорација Coca Cola (www.coca-cola.co.yu). Као и све остале, и српске "корпорацијске" мреже садрже могућност да корисници креирају свој профил, уносе податке и фотографије о себи, остављају препоруке, уписују нова места (објекте) односно најављују дешавања као што су концерти, журке, фестивали, не само од општег значаја него и дешавања локалног карактера.

Затим, корисници имају могућности коментарисања и тренутне комуникације, додавања тагова (асоцијација за претрагу) учествовање у активностима заједнице које омогућавају развијање функционалности, али, пре свега, важна је чињеница да се ради о садржајима које стварају сами посетиоци и да је реч дељење високо на листи приоритета.

Једна од реалних прогноза каже да ће се екстремни раст друштвених мрежа зауставити али ће људи сазрети за нове типове мрежа. Имајући у виду да је упосебљена комуникација у виртуелном окружењу кључна за разумевање дигиталне културе, темељитим и обећавајућим се чине концепције мрежа као што су www.facebook.com (комуникација унутар школских или пословних заједница) или www.last.fm (виртуелна музичка заједница).

Никако не треба заборавити да у стварању нових облика дигиталних заједница (социјалне солидарности, рекли би технооптимисти) пуном мером, осим Интернета, учествују и други облици дигиталних технологија (мобилна телефонија, телевизија, остале електронске справице или гаџети...). И да су ризици дигиталних интеракција у троуглу човека, технолошких и процесних проблема са акцентом управо на слабости људског фактора.