Србија осваја Монте Карло

Ко год је икада био у Кнежевини Монако морао је да посети стециште светског гламура, богатства, моћи, лудог и незаборавног провода – Монте Карло.

Ово је ваљда једини град на планети над којим се једном годишње подигну ужарени облаци адреналина који улази у плућа сваком ко се нађе на његовим улицама за време трке Формуле 1. Многи фанови из целог света штеде новац и планирају време да се баш тада проведу најбоље што могу, да остваре најуносније контакте, да сретну незаборавне лепотице, једном речју – да напуне батерије до следеће сезоне.

Они који имају среће да им неко други планира време, а да при том не сме да погреши и испланира оно што они не желе, опуштено, клизећи у својим јахтама-вишеспратницама уплове у луку неколико дана пре почетка највећег светског спектакла. Организују журке, пријеме, раде све оно што раде сваке године. И једни и други не могу да одоле дражима овог нашминканог, умивеног, отвореног, узаврелог, лудог града.

Сто двадесет најгледанијих светских ТВ канала преноси директно ову трку. Цела земаљска кугла тог викенда је у знаку Ф1. Близу две милијарде људи седи испред екрана и навија за своје фаворите, као и десетине хиљада људи поред стазе. Нигде на свету не морате да платите 1.000 евра да бисте са терасе посматрали најатрактивнију трку најексклузивнијег светског шампионата – "Велику награду Монака".

Е, сад замислите шта би значило за нашу малу Србију да се у таквом друштву нађе? Никакви спотови нити плаћене маркетиншке кампање не могу имати за нас такав учинак као улазак неког, барем једног Србина у елиту Ф1.

Милош Павловић, једини Србин власник лиценце Ф1, ове године по трећи пут наступао је у категорији Светске серије Рено и остварио најбољи резултат у Монте Карлу до сада. Његових нових 10 бодова побољшало му је укупни пласман. Са седмог, Милош се попео на четврто место. Следећа трка у Мађарској која се вози 14. и 15. јула може да донесе још више бодова и да се наш возач нађе на самом врху табеле на којој се, иначе, налазе укупно 32 возача из целог света.

Квалификације Светске серије Рено вожене су 26. маја пре квалификација Ф1 и трке ГП2. Била сам потпуно концентрисана тих пола сата. Већ од раније знам да су квалификације у Монте Карлу све. Стаза је атрактивна, опасна и веома узана тако да нема готово ни најмање шансе да претицање, и ако покушате, успе.

Милош је био други у групи, само две стотинке заостатка. То није ни колико један трептај ока. Његов клупски колега налази се десет места иза њега.

Заједно са Милошевом породицом, одлазим у "падок" где су смештени тимови и камиони са формулама. Италијански тим за који Милош вози веома је строг и захтеван. Нема претераног задржавања. Нико вас неће избацити, али ако немате где да седнете и ако се сусретнете са погледом тим менаџера, сићушном плавушом госпођом Надијом Морини, јасно вам је шта треба да радите.

Милош је звезда. Долазе новинари. Ту су и његови фанови – две девојке из Јапана. Сви се задржавају само два-три минута. Милошу тек предстоји рад са тимом. Анализа сваког милиметра стазе, брифинг са тимом, рад са инжењером, затим вечера и одлазак на спавање најкасније у 23 часа.

Недеља, 27. мај. Трка је почела. На великом екрану Милошева формула у првом плану. Блиста знак Нафтне индустрије Србије, генералног спонзора. Препознајем и знак Министарства за спорт, Телекома Србије и РТС-а. Наравно, и наша тробојка заузима добар део екрана. Навијамо, стрепимо...

Милош је освојио нових десет бодова и поново померио границе српског аутомобилизма! Четврти у својој категорији у жестокој конкуренцији 32 врхунска возача. Браво, Милоше!!!

Возачи током једне трке изгубе више од два литра течности.

За тркачки викенд у Монте Карлу смршала сам два килограма. Ово је нови рецепт за витку линију. Патентираћу га.